Портрет без рама: Звездан Терзић

Звездан Терзић је био центархалф. То је онај фудбалер који је на мети и својих и туђих.

Он је крив не само кад противник да гол, него и кад дође у шансу. Понекад се каже да је голман био у безизлазној ситуацији. За центархалфа таква олакшавајућа околност не постоји.

Центархалф је и командант. Такво му је место на игралишту.

С њим се завршава тим. Иза њега је само голман, а кад голман мора да интервенише, то значи да је систем негде затајио.

Није случајно што у фудбалу, где има толико различитих улога у тиму, неко буде ово, а неко оно. Звездан Терзић је и после играчке каријере задржао и развио оне особине које одликују центархалфа.

Остао је бритак, као кад центархалф стартује на лопту. Неки пут односе и противника, а неки пут и он извуче дебљи крај.

И навикао је да на њега пада одговорност. Као што је центархалф увек одговоран за противничку шансу или примљени гол.

Неко му је пружио прилику да води ОФК Београд кад клубу нису цветале руже. Тај клуб је, иначе, испадао из Прве лиге и кад се звао Металац, и кад се звао БСК, а и кад је носио садашње име.

Неко му је пружио прилику да води увенулу Црвену звезду. И Терзић је у то улетео као кад центархалф крене на лопту убачену у његов шеснаестерац пун и његових и туђих.

Радећи на Омладинском стадиону, Терзић је надрастао тамошњи клуб, па је постао председник Фудбалског савеза Србије. Тада је то још био део ФС СЦГ, али је већ било јасно да ће ускоро да постане представник самосталне државе.

И Терзић је почео да уводи своја правила или, савременије речено, да спроводи своју визију. Први је довео странца за нашег селектора, Прву лигу је произвео у Супер лигу, првенство се играло по трокружном бод-систему, довео је Џајића за директора репрезентације...

И онда је – нестао из земље?! Оптужен је да је приликом продаје фудбалера оштетио „плаво-беле”, а тамо су се испилили Ивановић, Коларов...

Кад су се „небеске прилике” промениле вратио се, онда неко време био тамо где је био и поново у – фудбал. Опет најпре у ОФК Београд (председник клуба), па у Заједницу суперлигаша (председник), а онда и у Црвену звезду (генерални секретар).

Међу „црвено-беле” је дошао као Наполеон у јуну прошле године, а у децембру је добио и наполеоновска овлашћења. По новом статуту клуба је постао генерални директор.

Као и сви у Звезди последњих деценија и он је „север” ваздизао у небеса покушавајући да од „делија” створи савезнике. Али Црвена звезда је несагледиво дубока вода с вировима који се појављују и таме где је до малочас било мирно. И неки од тих вртлога је одвукао Звездана из Звезде.