Како НАЛЕД бира „Реформаторе године”

Министри, високи државни функционери, председници општина, али и новинари, носиоци су годишње награде Националне алијансе за локални економски развој (НАЛЕД) назване „Реформатор године”. Сваке године у децембру ова организација проглашава реформатора у категоријама министар и руководилац регулаторног тела. Као што је „Политика” већ писала, НАЛЕД окупља привреднике, локалне самоуправе и невладине организације који се залажу за „унапређење услова пословања”.

Свих 220 чланова плаћа чланарине од 500 до 2.200 евра, а из буџета више од 100 општина НАЛЕД-у је, у последњих осам година, уплаћено око 110 милиона динара.

Титула најважнијег реформатора резервисана је за некога од чланова актуелне владе. Углавном је реч о министрима привреде, економије или грађевинарства, а прошле године ову титулу понела је Зорана Михајловић, министарка грађевине, саобраћаја и инфраструктуре. Претходних година реформаторима су проглашавани: Саша Радуловић (Министарство привреде), Небојша Ћирић (Министарство економије), Оливер Дулић (Министарство животне средине и просторног планирања), Драган Шутановац (Министарство одбране) и Млађан Динкић (Министарство економије и регионалног развоја).

Министарка Зорана Михајловић изјавила је за наш лист да не прима и не очекује награде, али да је на ову поносна. Поносна је искључиво због разлога који су је довели до кандидатуре.

„Потпуно је промењен систем добијања грађевинских дозвола, успостављена је обједињена и упрошћена процедура, па све што су потенцијални инвеститори покушавали годинама да ураде сада се завршава за 28 дана”, навела је Зорана Михајловић у СМС одговору на наше питање шта јој значи ова награда и који су разлози за њено добијање.

Изменама Закона о планирању и градњи и једноставнијим добијањем грађевинске дозволе поноси се као својим достигнућем и НАЛЕД, што је у разговору за наш лист нагласила  Виолета Јовановић, извршна директорка ове организације.

Иако на сајту НАЛЕД-а нису наведени критеријуми по којима се додељује награда „Реформатор године”, по листи лауреата може се претпоставити да чланови Извршног одбора кандидују и бирају људе од којих би могли имати корист или са којима већ остварују сарадњу.

Тако је прошле године за реформатора руководиоца регулаторних тела изабран Бранислав Бугарски, покрајински секретар за међурегионалну сарадњу и локалну самоуправу. У образложењу за добитнике награде које је НАЛЕД објавио, наведено је да је Бранислав Бугарски отворено пригрлио програм сертификације општина са повољним пословним окружењем. Не само то, Бугарски је издавање сертификата општинама са повољним пословним окружењем препознао као „један од индикатора у програмском буџету Покрајине”!

Истина је да Војводина суфинансира сертфикацију општина и да је на рачун НАЛЕД-а, према подацима Министарства финансија, уплатила девет милиона динара (2010. три милиона и 2014. шест милиона динара). Као што смо већ објавили, НАЛЕД је, у последњих шест година, издао тридесетак сертификата општинама са повољним пословним окружењем. Овај пројекат је подржало, финансијски и институционално, тадашње Министарство економије и регионалног развоја. На рачун ове НВО, 2009. године, министарство је уплатило 900.000 динара, а сертфикација општина је посебна услуга која не улази у износ чланарине већ се одвојено наплаћује општинама.

Из тог разлога не чуди чињеница да је управо 2009. године, титулу реформатора понео, између осталих, Млађан Динкић, тадашњи руководилац овог министарства. Осим њега, ово признање припало је и Саши Пауновићу, председнику општине Параћин који је тада руководио Сталном конференцијом градова и општина.

О додељивању награда реформаторима одлучујуУправни одбор и чланови НАЛЕД-а. Када се узме у обзир да је председник Управног одбора Владан Атанасијевић, директор фирме „Asseco see”, јасно је из којег разлога је реформатор 2013. године постао Иван Симић, в.д. директора Пореске управе. Као што смо већ објавили, на рачун фирме „Asseco see”, од 2011. до 2015. године, Пореска управа уплатила је више од пола милијарде динара, а НАЛЕД је промовисао увођење електронских пореских пријава.

Немања Делић, градоначелник Сомбора и актуелни министар обране Братислав Гашић, који је тада био први човек Крушевца, добили су 2012. године специјално признање за реформе у локалној администрацији. Иначе, општина Сомбор, према подацима Управе за трезор, уплатила је највише новца НАЛЕД-у (3,2 милиона динара), а 2012. године, за промоцију на аеродрому, пребацили су им чак 675.000 динара.

Специјалну захвалницу, 2010. године, добио је и Велимир Радосављевић, генерални директор Аеродрома „Никола Тесла”, који је касније ухапшен због сумње у малверзације пословања са нискобуџетном мађарском авио-компанијом „ Визер”. Тада су титулу реформатора понели и Драган Ђилас, Драган Шутановац и Родољуб Шабић, као и Зоран Радоман, директор Регионалног центра Пореске управе у Новом Саду.

Током усвајања Закона о планирању и изградњи, (2009. године), НАЛЕД се, између осталог, залагао да се не плаћа конверзија земљишта, чиме би власници приватизованих предузећа могли да постану и власници земљишта. Закон је донет за време мандата Оливера Дулића, који је две године касније, проглашен, заједно са Небојшом Ћирићем, реформатором године.  Тадашње залагање НАЛЕД-а ишло је наруку Милану Беку, који је купио Луку „Београд”. Дулић је проглашен за реформатора године због убрзања могућности доласка до грађевинске дозволе, што је један од разлога за додељивање награде Зорани Михајловић. Иако се НАЛЕД залагао за усвајање Закона о планирању и изградњи 2009. године, то их није спречило да касније критикују исте те законске одредбе.

---------------------------------------------------------------------------

Бранкица Станковић: Неко је то перфидно смислио…

Нису сви кандидати оберучке прихватили НАЛЕД-ову награду. Пре пет година, ова организација је планирала да Бранкицу Станковић, ауторку „Инсајдера”, прогласи за једног од реформатора године. Ипак, позната новинарка одбила је награду што до детаља описује у књизи „Инсајдер – моја прича”. Управо те године емитован је серијал „Службена злоупотреба”, а, како наводи Станковићева, неколико тадашњих чланова НАЛЕД-а спомиње се у овим епизодама.

„Ову награду не могу да примим… Какав год да је скуп њихових (НАЛЕД-ових) идеја, на сајту лепо стоји да су све компаније ту – Лука Београд, Делта, Шапер… Управни одбор, између осталих Ивана Веселиновић, Топлица Спасојевић, итд. Моје мишљење је да је неко то врло перфидно смислио, иако на прву лопту не изгледа тако…”, стоји у аутобиографском делу Бранкице Станковић.