Камата на туђу земљу

Крагујевац – Замршено клупко сумњивих послова око продаје грађевинских парцела у Крагујевцу полако се одмотава, а добија и политичку димензију. Док се градоначелник Радомир Николић држи „папира” који су стигли све до Специјалног тужилаштва за организовани криминал у Београду, његов претходник Верољуб Стевановић, осумњичен да је нанео „вишемилионску штету” граду, потеже питање имовине свог наследника, политичког утицаја и моћи његовог оца Томислава Николића, као и генералног секретара кабинета председника РС Недељка Тењовића.

„Зло” – каже Стевановић – „неће остати некажњено”, пребацујући лоптицу са локалног терена на ниво државе и највиших функционера, који су уједно и најближи сродници младог Николића. „Имовина Николића, која је јако спорна, провераваће се у будућности”, поручује Стевановић, покушавајући да одговори на кривичну пријаву коју је против њега поднео градски јавни правобранилац, теретећи га за злоупотребе и финансијске малверзације приликом отуђења градске имовине у периоду од 2006. до 2009.

Словеначка фирма „Валидус” не само да је на суду добила новац који је уложила у закуп парцеле у индустријској зони „Сервис 2”, на улазу у Крагујевац из правца Баточине, већ је од града, као оснивача Предузећа за изградњу града „Крагујевац”, наплатила и више десетина милиона динара камате. До сада је овој компанији по том основу исплаћено 60–70 милиона динара, али градски буџет би могао да буде тањи још за око 140 милиона динара, будући да „Валидус”, опет на суду, потражује и та средства.

Да ли је овој словеначкој фирми само надлежни суд омогућио да уз 2,3 милиона евра уложених у закуп парцеле, назад добије и камату, или је у питању била „игранка” у којој је учествовала и бивша градска власт, на челу са Верољубом Стевановићем? „Валидус” је парцелу у индустријској зони „Сервис 2”, површине 3,6 хектара, закупио још 2007, а услови за потписивање уговора којима се регулишу међусобна права и обавезе, овој компанији су понуђени тек пет година касније, 2012.

У међувремену је на снази био предуговор који ни граду, а ни инвеститору није остављао велике могућности.

Град Крагујевац није могао да троши новац који је добио по основу закупа парцеле, а фирма „Валидус” није могла да почне са градњом, не само зато што односи нису били потврђени валидним уговором, већ и зато што је град био у имовинском спору са Центром за стрна жита, пољопривредним институтом и предузећем на које су се водиле парцеле у индустријској зони „Сервис 2”. Како је могуће да је град нудио на продају земљиште које није било његово и зашто је једна озбиљна словеначка компанија пристала на такав аранжман?

– У овом тренутку мене не занимају односи између људи који су, с једне и друге стране, водили овај посао. Моја је обавеза да штитим интересe града, на најцелисходнији начин. Зато је кривична пријава против Стевановића прослеђена Специјалном тужилаштву за организовани криминал које треба да испита о чему се, заправо, ради и ко је све и са каквим циљем био укључен у ову, мени сумњиву трансакцију – каже Николић, наводећи да Предузеће за изградњу града „Крагујевац” води још 63 спора који су тичу отуђења градске имовине.

Да ће обавезе према повериоцима, несуђеним инвеститорима, бити измирене, ако тако каже суд, једно јавно предузеће, какво је Предузеће за изградњу града „Крагујевац”, јемчи само својом имовином, својим капиталом. У случају „Валидуса” то, међутим, није било тако, пошто је град све обавезе овог предузећа, чији је оснивач, преузео на себе – „приступио дуговима”, како се то стручно каже. Уговор о повраћају новца и динамици исплате потписао је бивши градоначелник Верољуб Стевановић.

– Када су се стекли услови да потпишемо уговор, „Валидус” нас је обавестио да одустаје од градње и затражио паре назад. Нисмо на то пристали, па су они тужили суду град и 2014. добили спор. Направили смо добар споразум за град, да не плаћамо камату за протеклих пет година, а дуг да се плати у десет рата. Нова градска власт је платила шест рата – објаснио је Стевановић у саопштењу крагујевачким медијима, на спомињући спорове који се воде око наплате камате.

За пет година, колико је прошло од потписивања предуговара до понуде да се потпише уговор, новац „Валидуса” (2,3 милиона евра, укључујући и средства уплаћена на име таксе за уређење градског грађевинског земљишта) стајао је, што на заштићеном депозитном рачуну града, што на рачуну Предузећа за изградњу града „Крагујевац”. Како је и на шта потрошен, то је данас, 2015. године, готово немогуће утврдити. Извесно је, међутим, да се град, у том периоду, понашао као свака комерцијална банка која орочи новац својих клијената, са обавезом да им касније, када затраже, све врати, са каматом.