Директори крше Закон о раду

Новим Законом о раду требало је да се коначно стане на пут послодавцима који избегавају да редовно исплаћују зараде. Предлагачи су жучно убеђивали сумњичаве синдикалце да ће на основу обрачуна плате, чија исплата касни, суд по хитном поступку са рачуна предузећа скидати новац и уплаћивати га на рачун запосленог. Тврдили су, такође, да ће се тако спорови између неуредних послодаваца и запослених решавати брзо и ефикасно – без дуготрајног и скупог судског поступка. До тога, међутим, није дошло јер директори, односно послодавци, масовно избегавају да те „исечке” достављају запосленима. Нема доказа о дугу, нема ни пара.

Иако у Закону пише да „обрачун зараде и накнада зараде, које је послодавац дужан да исплати у складу са Законом, представља извршну исправу” и који је пре нешто више од годину дана ступио на снагу, све је као и пре – нико ничим не може да натера послодавце да поштују закон. Синдикати тврде да се запослени тиме онемогућавају да суду поднесу предлог за извршење, а дужници избегавају принудну наплату.

Власнике и директоре предузећа, кажу синдикалци, не брине што у Закону пише да ће за тај прекршај директор бити кажњен са 800.000 до два милиона динара, а одговорно лице са 50.000 до 150.000 динара.

– Власницима се више исплати да се против предузећа и одговорног лица води вишемесечни управни поступак код Инспекције рада, него да радници своје зараде наплате по убрзаном поступку преко суда – каже Милорад Пановић, председник Гранског синдиката индустрије, енергије и рударства „Независност”.

– Они знају да им за намерно одбијање да се радницима издају обрачуни зараде по важећем Закону о раду прети само покретањем прекршајног поступка.

Зато овај синдикат предлаже да се у казненим одредбама предвиди да недостављање обрачуна зараде представља кривично дело, уместо постојећег решења да је то само прекршај. Поред тога, предлажу и да се члану 121. Закона о раду допише став да се на износ обрачунате, а неисплаћене зараде, зарачунава и затезна камата од доспећа износа зараде до коначне исплате.

Александар Вулин, министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, изјавио је 19. јула, на годишњицу почетка примене Закона о раду, да је око 630 радника на основу обрачунских листића као извршне исправе наплатило своје заостале зараде – око 79 милиона динара. Како су нам казали у овом министарству „на утеривању дуговања за плате” у претходних годину дана радила су 22 извршитеља. Примљено је 1.317 предмета, окончано 639, у току је 678, а повериоцима је исплаћено 79.090.252 динара.

Кад је реч о предлогу Синдиката „Независност”, да се недостављање обрачуна зараде третира као кривично дело, у Министарству за рад кажу да подржавају свако законско решење које може бити примењено и допринети поштовању Закона. При том подсећају да је чланом 163. важећег Кривичног законика прописано да се свесно непридржавање закона или других прописа, колективних уговора и других општих аката о правима по основу рада кажњава новчаном казном или затвором до две године.

Зарачунавање затезне камате регулише Закон о затезним каматама, кажу у Министарству за рад. У члану 2. тог закона прописано је да дужник који задоцни са испуњењем новчане обавезе, поред главнице, дугује и затезну камату на износ дуга до дана исплате, и то по стопи утврђеној овим законом.

Из недавне изјаве министра Александра Вулина може се, међутим, закључити да Закон о раду није Свето писмо и да је подложан променама. Вулин је изјавио да у Министарству за рад постоји радна група која прати резултате примене Закона о раду и она би требало да предложи шта евентуално у том пропису треба мењати, како би учинак био још бољи.

Гаси се и Прецизна механика

Као пример непоштовања Закона о раду, Грански синдикат индустрије, енергије и рударства „Независност” наводи Индустрију прецизне механике у Београду, чији је власник познати бизнисмен Топлица Спасојевић. Овај синдикат тврди да, и поред налога и решења Инспекције рада, послодавац у овом предузећу од јануара 2015. радницима није достављао исплатне листиће.

„Поред тога, кроз Програм за решавање вишка запослених, практично, затвара фирму, јер му је то и био крајњи циљ приликом куповине овог врло реномираног предузећа. Тако ће ових дана 253 радника ‘Прецизне механике’, уместо у производним халама, бити на улици”, тврде у овом синдикату.

Драган Миливојевић, генерални директор ИПМ, одговара да је то предузеће приватизовано 2007. године и осам година је уредно измиривало све своје финансијске обавезе. Гашењем фабрике мотора „21. мај” 2010. године, фабрика је остала без трећине промета, јер је престала са производњом карбуратора за „Заставина” возила. У првој половини ове године, додаје Миливојевић, престале су да раде фабрике ИМР и ИМТ, за које је ИПМ производила пумпе високог притиска за моторе. Тако је ИПМ остала без домаћег тржишта, а због политичких и ратних дешавања, извоз у блискоисточне земље и Русију све је мањи.

– У складу са позитивним законодавством и Законом о раду, органи одлучивања ИПМ-а су предузели мере како би се током септембра измириле заостале зараде и отпремнине радницима. У току је реорганизација и реструктурирање пословања фабрике, у складу са постојећим околностима.