Вучић и Мустафа о начелима ЗСО, потом о статуту

БРИСЕЛ - Премијери Србије и Косова Александар Вучић и Иса Мустафа у уторак би, у наставку дијалога у Бриселу, могли да постигну кључни договор о начелима за установљење Заједнице српских општина (ЗСО), укључујући извршна овлашћења и статус српских службеника ЗСО.

Досад се статусу запослених у ЗСО, као „службеника државне управе” опирала приштинска страна, али је то од битног значаја за потоње преговоре о коначном утврђивању статута ЗСО, пренели су агенцији Бета европски политички аналитичари и дипломате у Бриселу.

Они су рекли и да висока представница Европске уније Федерика Могерини снажно захтева да се све теме у највећој могућој мери приведу крају већ и током сусрета стручних тимова две стране у Бриселу.

Извори у Бриселу су навели да се очекује да Вучић и Иса потврде практично утаначени договор о телекомуникацијама, док око питања енергетике и даље кључни спор постоји око питања имовине, а то је пре свега електрана Газиводе.

Иако српска страна сматра да питање моста на Ибру у Косовској Митровици не треба да се везује за остале суштинске преговоре о ЗСО, телекомуникацијама и енергетици, изгледа да ће и о томе бити речи, јер и ЕУ сматра да је то битно за слободу кретања.

Суштинско усаглашавање и договор о овим темама вероватно би утицало на то да Савет министара ЕУ одобри отварање првог поглавља у преговорима о чланству Србије у ЕУ до краја ове године, а без сумње би и Приштина добила неку „награду” у приближавању Унији.

Српски премијер Вучић је изјавио да још нема коначног договора Београда и Приштине о томе какав ће статус бити дат запосленима у ЗСО, али је предочио да према Бриселском споразуму о нормализацији односа две стране, ЗСО мора имати најмање овлашћења каква имају локалне самоуправе на Косову у области урбанизма, комуналних послова, образовања и здравства.

Како тврде албански медији, упркос отпору власти у Приштини, ЗСО треба да има извесне извршне надлежности и јавне, државне намештенике који ће у ЗСО обављати услуге јавне управе, а такав план је добио и подршку високе представнице Могерини и битних чинилаца у ЕУ.

Највећи проблем у дијалогу је досад био то што је приштинска страна стално покушавала да у могуће договоре макар околишно унесе елементе „државности Косова”, што је потпуно неприхватљиво за српску страну и супротно начелу Бриселског споразума да су преговори потпуно неутрални према статусу Косова.

Због таквих сталних покушаја и, штавише, настојања да се наново преговара и о већ усаглашеним ставовима, висока представница Могерини упозорила је Приштину да ће јавно саопштити да приштинска страна саботира и да је крива за застој дијалога.