Vučić i Mustafa o načelima ZSO, potom o statutu

BRISEL - Premijeri Srbije i Kosova Aleksandar Vučić i Isa Mustafa u utorak bi, u nastavku dijaloga u Briselu, mogli da postignu ključni dogovor o načelima za ustanovljenje Zajednice srpskih opština (ZSO), uključujući izvršna ovlašćenja i status srpskih službenika ZSO.

Dosad se statusu zaposlenih u ZSO, kao „službenika državne uprave” opirala prištinska strana, ali je to od bitnog značaja za potonje pregovore o konačnom utvrđivanju statuta ZSO, preneli su agenciji Beta evropski politički analitičari i diplomate u Briselu.

Oni su rekli i da visoka predstavnica Evropske unije Federika Mogerini snažno zahteva da se sve teme u najvećoj mogućoj meri privedu kraju već i tokom susreta stručnih timova dve strane u Briselu.

Izvori u Briselu su naveli da se očekuje da Vučić i Isa potvrde praktično utanačeni dogovor o telekomunikacijama, dok oko pitanja energetike i dalje ključni spor postoji oko pitanja imovine, a to je pre svega elektrana Gazivode.

Iako srpska strana smatra da pitanje mosta na Ibru u Kosovskoj Mitrovici ne treba da se vezuje za ostale suštinske pregovore o ZSO, telekomunikacijama i energetici, izgleda da će i o tome biti reči, jer i EU smatra da je to bitno za slobodu kretanja.

Suštinsko usaglašavanje i dogovor o ovim temama verovatno bi uticalo na to da Savet ministara EU odobri otvaranje prvog poglavlja u pregovorima o članstvu Srbije u EU do kraja ove godine, a bez sumnje bi i Priština dobila neku „nagradu” u približavanju Uniji.

Srpski premijer Vučić je izjavio da još nema konačnog dogovora Beograda i Prištine o tome kakav će status biti dat zaposlenima u ZSO, ali je predočio da prema Briselskom sporazumu o normalizaciji odnosa dve strane, ZSO mora imati najmanje ovlašćenja kakva imaju lokalne samouprave na Kosovu u oblasti urbanizma, komunalnih poslova, obrazovanja i zdravstva.

Kako tvrde albanski mediji, uprkos otporu vlasti u Prištini, ZSO treba da ima izvesne izvršne nadležnosti i javne, državne nameštenike koji će u ZSO obavljati usluge javne uprave, a takav plan je dobio i podršku visoke predstavnice Mogerini i bitnih činilaca u EU.

Najveći problem u dijalogu je dosad bio to što je prištinska strana stalno pokušavala da u moguće dogovore makar okolišno unese elemente „državnosti Kosova”, što je potpuno neprihvatljivo za srpsku stranu i suprotno načelu Briselskog sporazuma da su pregovori potpuno neutralni prema statusu Kosova.

Zbog takvih stalnih pokušaja i, štaviše, nastojanja da se nanovo pregovara i o već usaglašenim stavovima, visoka predstavnica Mogerini upozorila je Prištinu da će javno saopštiti da prištinska strana sabotira i da je kriva za zastoj dijaloga.