Завичај засијао у Кремљу

Режевићи – Тиха, веома енергична, озбиљна са сталним смешком на лицу, деценијама је повезивала Русе са Црногорцима. Као што су то чинили столећима њени преци. Годинама већ ради нешто и за своју душу, али и шире за род свој. Гордана Перазић, „руска кнегиња”, познати туристички радник, успешно је привела крају необичну, и племениту мисију. Углавном њеном заслугом, у Режевиће, леп део паштровске обале над којима стражари древни истоимени манастир који је подигао 1226. године Стеван Првовенчани, трајно се „настанио” др Божидар Перазић. Лични лекар краља Николе, један од утемељивача медицине у Црној Гори, управник болнице „Данило Први” на Цетињу, пријатељ династије Карађорђевић. Прво су из Београда пренети његови земни остаци у гробницу поред манастира Режевићи, а онда је откривена биста познатог лекара, рад вајара Слободана Поповића из Лесковца.

Стигла је Гордана из Београда у Паштровиће и на прославу 150. годишњице постојања школе у Режевићима. Том приликом је градоначелник Будве открио спомен-плочу на зиду древне зграде архимандриту Димитрију Перазићу. Иницијатор другог „повратка” међу своје племенике духовника, добротвора, градитеља и визионара, била је опет одважна дама немирног духа, која деценијама упорно трага за детаљима из бурног живота својих славних предака. Оних који су имали тесне везе са Русијом, пре свих.

– Догодило се то одавно у Кремљу. Док сам с великом групом туриста посматрала ту ненадмашну ризницу православља, пред очима су ми „пукли” моји Паштровићи. Перазића До, манастир Режевићи, Катун. И моји славни преци. И тада сам донела одлуку да их вратим у завичај, прича Гордана.

Више од десет година трагала је за фотографијом архимандрита Димитрија Перазића (1784-1865), који је пуне 42 године провео у Русији као војни свештеник у служби руског цара Александра Првог. Био је овај врли Паштровић архимандрит немањићког манастира Режевићи и његов ктитор, игуман манастира Крупе, саградио је школу у родном крају, радио на јачању руско-црногорских веза. Руски сликар Александар Лазавој урадио је портрет архимандрита Димитрија. Слика је освештана у Московској патријаршији, а Руско министарство иностраних дела је дало одобрење да портрет крене за Црну Гору. И Димитрије Перазић се вратио у завичај и вечно се сместио у манастиру Режевићи.

У Горданиној „режији” стигао је коначно и други важни Перазић у свој завичај. Др Божидар (1863-1954) је докторирао у Бечу, живео у Константинопољу и на Цетињу развијао медицинску службу кнежевине Црне Горе. Умро је у Београду а његова последња жеља је била да вечно почива у Режевићима.

– Прибавила сам силну документацију, преписку др Божидара са синовима и кћеркама краља Николе, самим краљем и осталим угледницима тог времена. Фотографију ми је дала Ксенија Вучинић, супруга његовог унука, и тако је настао портрет. Урадио га је лесковачки сликар Раде Станојевић, прича Гордана.

Портрет је предат галерији Спомен-дома Режевићи, некадашњој школи коју је основао архимандрит Димитрије. Портрет др Перазића Гордана је однела у болницу „Данило Први” на Цетињу у спомен на његове цетињске дане. А портрет другог славног Перазића, архимандрита Димитрија стигао је и у Прасквицу, најстарији манастир у Паштровићима, којег је Гордана предала настојнику јеромонаху Димитрију Лакићу, у присуству руског амбасадора у Црној Гори Герасимова и његове супруге.

– Генетски код мојих предака је прорадио у Русији, која је моја друга домовина. Дала сам себе у градњу нових мостова пријатељства два народа, помало оправдала и презиме које поносно носим. У плану су још неки пројекти везани за Москву и Санкт Петербург, за остале Паштровиће који су тамо оставили трага, каже Гордана Перазић.

„Кнегиња туризма” како су је одавно назвали руски медији, одрасла је уз руски језик, Пушкина, Толстоја, Јесењина... Као искусни туристички водич у „Југотурсу” од 1983. довела је у Југославију више од 30.000 Руса. Пре пет година Царски савет Русије за очување и јачање историјско-културних веза два народа доделио јој је титулу „руске кнегиње”.