Скулптуру посветио ватерполистима

Скулптуре Милана Кличковића настале у претходних седам година изложене су у Завичајном музеју у Руми до краја септембра. Истовремено су и два Кличковићева рада представљена на групној вајарској поставци у Павиљону „Цвијета Зузорић” на Калемегдану. Заљубљеник у уметност, посвећен стварању у камену, металу, гипсу, Кличковић је до сада одржао многобројне самосталне и колективне изложбе.

Као шеснаестогодишњак наш саговорник је, каже, био свестан свог талента и почео да учи и усавршава се у „Школи цртања и вајања” у Шуматовачкој улици у Београд, и то у цртању код професора Милана Верговића и Слободана Петровића, а у вајању код Радивоја Лале Суботичког. Теорији и историји уметности учио га је Коста Богдановић. У мајсторској радионици вајара Јована Солдатовића стекао је много искуства. Део радног века је провео као успешан пословни човек који памти специфична путовања, између осталог сусрете са Гадафијем, потом је био први човек компаније која се бавила организовањем изложби великих уметника, са којима се дружио. Рецимо са Миланом Коњовићем, Петром Омчикусом и Косом Бокшан, са Мићом Поповићем, Ратком Вулановићем, Батом Михаиловићем, а понекад је са њима и излагао... Ипак, ма чиме да се бавио, уметнички импулс га је водио паралелно ка стварању сада већ великог вајарског опуса. Критичари истичу да његова дела поседују монументалну снагу, без обзира на њихову величину.

– На изложби у Руми представљам се са тридесетак дела, десетак је одливено у бронзи, а остала су у армираном гипсу беле боје. Различитих су величина. Нека су реализована и у простору, на пример испред Куће краља Петра на Сењаку, док се мањи радови налазе у значајним фирмама. Изложба нема назив, јер моје скулптуре су такве да ако им данас дате један назив сутра можете да промените мишљење, веома су асоцијативне и комуникативне и публика их радо додирује.

Неки од Кличковићевих радова насловљени су: „Медитеранска форма”, „Кестен”, „Вертикала” , „Пупољак”, „Суза” , „Цвет”, „Сиднејска опера”... Аутор је пуно путовао, инспирисао се природом, као професионални фотограф снимао, а потом стварао.

– Оно што другима није било видљиво на бројним путовањима мени јесте и својим делима сам то учинио видљивим. Тренутно имам у плану два велика пројекта, један је „Београд на води” који ме опчинио и убеђен сам има огроман значај, тако да сам направио скулптуре као поклон ауторима овог пројекта. А ватерполистима сам посветио једну скулптуру и одлучио да направим пројекат посећен предстојећем европском првенству у ватерполу и понудим га нашем тиму. Направио сам медаљу, плакету, билборд , постер, пехар и очекујем реализацију – каже Кличковић за „Политику”.