За већ виђено спремни

У медијима је ових дана објављена моја иницијатива да се оснује специјални суд за Хрватску који би процесуирао ратне злочине припадника хрватских оружаних снага над Србима почињене у рату деведесетих, али и иницијатива последњег команданта одбране Вуковара Бранка Борковића – Младог Јастреба да се усташки поздрав „За дом спремни” уведе као службени поздрав у Оружаним снагама РХ.

Своју иницијативу сам образложио чињеницом да су садашња суђења Хрватима за ратне злочине над Србима пред хрватским правосуђем „изругивање жртвама, а не суђење”. О томе говори и број процесуираних у РХ– од њих 3.600, само су 120 припадници хрватског народа, од којих је четрдесетак осуђено на симболичне казне. А од неколико до сада процесуираних припадника сопствених оружаних снага за ратне злочине над Србима из времена „Олује”, правоснажно је осуђена само једна особа (случај „Прукљан и Мандићи”). У аналима правосудног бешчашћа остаће запамћене ослобађајуће пресуде оптуженима за злочине у Гошићу, Вариводама, Груборима и Кијанима, као и дугогодишња истрага без помака против НН лица за масакр хендикепираних у Двору на Уни.

Моју иницијативу, иако су је регистровали многи медији у региону, нико из струке и политике није ни коментарисао.

Јастребову иницијативу прати и интернет-петиција, коју је за неколико дана потписало неколико хиљада особа, а међу потписницима су: академици Јосип Печарић и Станко Поповић, бискупи загребачки Валентин Позаић и сисачки Владо Кошић, фудбалер Јосип Шимунић, бивши управник Хрватског института за историју Мирко Валентић, председник Хрватског националног етичког суда Звонимир Шепаровић, бивши политички емигрант Никола Штедул, фрањевац Миљенко Стојић и др.

Јастребову иницијативу са „Фејсбука” академик Печарић је уобличио у писмо у којем се наводи: „Увођењем таквог поздрава у службену употребу неговала би се хрватска култура и традиција, у противном противници овог поздрава могли би сутра доћи на идеју да нам забране наш плетер, загребачку катедралу или чак Сињску алку.” Писмо је упућено председници републике Колинди Грабар Китаровић и председнику ХДЗ-а Томиславу Карамарку, од којих се траже измене Закона о хрватској војсци како би поздрав „За дом – спремни” ушао у службену употребу у Оружаним снагама РХ.

Председница државе је кратко, преко својих службеника, поручила да је ова иницијатива „неозбиљна, неприхватљива и на разини провокације”. Из ХДЗ-а су саопштили да се савремена хрватска држава темељи на Домовинском рату и да хрватска војска има своје поздраве: „Домовини вјерни” и „Поздрав домовини”.

Мислим да иницијаторе и потписнике петиције неће обесхрабрити поруке председнице и ХДЗ-а. Напротив, верујем да ће се потписивање петиције наставити. Петиција је заправо оригинално лобирање да на предстојећим парламентарним изборима победи ХДЗ. Због тога и не очекујем да ће председник ХДЗ-а јавно изразити противљење даљем потписивању петиције, јер највише његових гласача и долази из структура верника окупљених око Католичке цркве и хрватских ветерана.

Али у каквој су вези поменуте две иницијативе? Непроцесуирани злочини над Србима почињени уз поздрав „За дом спремни” четрдесетих иницирали су њихов наставак деведесетих. Ако и ови из деведесетих остану некажњени, увођење тог усташког поздрава у хрватску војску постаће реалност. Онако како Печарић у поменутом писму и наводи: „Отприлике би се догодило исто што се догодило и с увођењем куне као новца. Разноразни анти ови или они вриштали би пар месеци, а након тога би нашли нешто друго што их евоцира на дане када су њихови преци (а и они) таманили Хрвате.”

Јастребова иницијатива подржана петицијом са потписима „угледних” Хрвата није уопште „неозбиљна” и прешла је „разину провокације”. А да ли ће остати и „неприхватљива”, зависи од тога колико ће јој се оштро супротставити хрватско друштво и међународна заједница. Један од адекватних начина супротстављања јесте и оснивање поменутог специјалног суда за Хрватску за процесуирање ратних злочина над Србима почињених у рату деведесетих.

Информационо-документациони центар „Веритас”