Сецесија ће одјекнути у Босни

Од нашег сталног дописника

Бањалука, 20. фебруара – Својевремено спомињање могућности да Република Српска распише референдум за издвајање из БиХ могло је скупо коштати њеног премијера Милорада Додика, потврдио је после одласка са дужности високог представника међународне заједнице Кристијан Шварц-Шилинг. Додик данас о референдуму говори као о последњој црти одбране Српске, ако бошњачки политичари наставе да траже њено укидање и смањивање њених надлежности. Он, ипак, чврсто стоји иза става да у Устав БиХ треба уградити одредбу о праву народа на самоопредељење, које им гарантује Повеља Уједињених нација.

Поводом изјаве високог представника Мирослава Лајчака да ће сваки покушај вештачког повезивања Косова са БиХ бити одбачен, Додик је изјавио да ће оно што се десило на Косову и у Србији „пре или касније имати драматично већи утицај у региону него што се сада чини” и поновио ранији став да је БиХ „експеримент међународне заједнице” и земља „у сталној кризи”.

Председник Партије демократског прогреса Младен Иванић нам је рекао да се због признавања „републике Косово” Балкану лоше пише, јер ће то бити подстицај свим сецесионистичким покретима у региону и свету, па и онима у БиХ. Јер, док Бошњаци чине све да укину Републику Српску и Федерацију БиХ, дотле Српски покрет невладиних асоцијација и Српски покрет „Избор је наш” – на основу више од 50.000 прикупљених потписа грађана – захтевају од власти да распишу референдум о отцепљењу РС.

С треће стране, Хрвати траже своју федералну јединицу, а бошњачки политичари се томе противе тврдећи да би то био увод у распад БиХ.

Однос према независности Косова узбуркао је односе и међу српским странкама. Српска демократска и Српска радикална странка жестоко су замерили владајућој коалицији што ванредну седницу Народне скупштине није одржала 18. фебруара. Радикали су оценили да је власт „неспремна и неспособна” да адекватно реагује на одлуку косметских Албанаца, уз то су оптужили власт „да није спремна да ради на ономе на чему је добила изборе”, односно расписивању референдума за одвајање Српске од БиХ. Слично је реаговала и Српска демократска странка. На ове примедбе владајуће странке су узвратиле констатацијом да је сада потребно радити „полако и паметно”, јер од „исхитрених потеза може бити више штете него користи”.

Да „република Косово” не доприноси миру и стабилности у БиХ видело се и из протеста који су тим поводом одржани у Републици Српској, као и реакцији бошњачких политичара на заказивање ванредне седнице републичког парламента. Бошњаци су, наиме, против ванредног заседања Народне скупштине, јер је „вођење спољне политике надлежност Председништва БиХ”. Српски политичари, пак, кажу да је Косово „свесрпско питање”, које у међународне односе уноси нову „реалну политичку праксу” и „реално право”.

Признавање једнострано проглашене независности Косова и Метохије од стране водећих западних земаља показује да се фактор моћи, уместо правног поретка, враћа и учвршћује на међународној политичкој позорници и у том контексту треба посматрати и оцену председника Америке Џорџа Буша да ће „историја доказати да је ово био исправан потез који ће донети мир на Балкану”.

Овим речима је потпредседник Већа народа Републике Српске др Мирослав Микеш за наш лист прокоментарисао тврдњу америчког председника о значају унилатералног потеза косметских Албанаца. „Буш је, можда, краткорочно гледано у праву, али дугорочно је у великој заблуди. Он и његови најближи сарадници вероватно не знају менталитет, културу и друге особине Срба, Македонаца, Бошњака Црногораца, Албанаца и других балканских народа. Срби су, рецимо, вековима чекали да ослободе Косово и Метохију; а Срби у Босни и Херцеговини вековима теже уједињењу са Србијом. И Хрвати су стотинама година чекали да створе самосталну државу. Албански народ од Призренске лиге има само један циљ – стварање такозване велике Албаније...

У таквом конгломерату различитих интереса, давати предност једнима у односу на друге само је, потврдила је историја, стварање предуслова за нове сукобе и метеже у овом делу Европе. Највише ме забрињава што се Уједињене нације према поступцима Америке и НАТО-а, када је у питању кршење међународног права, понашају онако како се Лига народа понашала према једностраним агресивним потезима Немачке и Италије уочи Другог светског рата”, рекао је др Микеш.

Професор на бањалучком Правном факултету др Никола Мојовић је нашем листу рекао да „сецесије нису једини, али су често најлошији, начин решавања правнополитичког положаја народа и националних мањина”. „На ванредној седници републичке Народне скупштине, заказаној поводом проглашавања ’републике Косово’, посланици у четвртак треба да сагледају последице које овде може да изазове поступак косовских Албанаца. Тим пре што ће од тих ставова зависити многе будуће одлуке заједничких органа БиХ, у којима се бошњачки политичари залажу за централизацију земље и суштинску ревизију Дејтонског споразума”, нагласио је др Мојовић.