Косова, а не Косово

Од нашег сталног дописника

Љубљана – „Косова! Косова, а не Косово!”, тако је, сав црвен у лицу, захтевао титулисање „нове државе у Европи онако како је зову њени житељи” гост другог дневника ТВ Словенија („Одмеви” – одјеци) члан Атлантског савеза и предавач љубљанског Факултета друштвених наука (ФДВ) у Љубљани Антон Беблер. Водитељ није опоменуо Беблера што упадицом напада другог госта у студију ТВ Словенија (представника српске дијаспоре), већ је овлаш приметио да је упутство „узето на знање”.

Охрабрени Беблер, кога је недељник „Младина” још 2002. частио надимком Натоман због његове ватрене подршке не само бомбардовању СРЈ него и уласку Словеније у НАТО, сугерисао је гледаоцима став да то што се у недељу догодило на Косову није кршење међународног права и поретка, а по питању „хулиганских испада у Београду” упозорио је да је то резултат „пропаганде у српским масовним медијима”. У држави у којој није популарно дирати у проблем кршења међународног права на Косову али је патриотски хвалити Ахтисаријев план, Беблеру се зачудо успротивио његов колега, иначе трећи гост у студију и такође професор ФДВ Бојко Бучар, речима да „назив ’Косова’ ипак неће бити да је правилан” јер то није „словенско име, а ’Косово’ јесте”, уосталом „у Словенији ни Аустрију не зовемо Остерајх”.

У расправу се умешао и Борут Гргич кога је РТВ Словенија публици представила као директора Института за стратешке студије, иако се сам Гргич на свом сајту хвали да је био саветник Агима Чекуа (кога ће овог петка угостити у Љубљани у „центру Европа” на тему „Косово после проглашења независности”) а данас „сарађује са косовским премијером Тачијем”. Овај „независни стручњак” се толико упињао да докаже да Србија више ничим не може да стане на пут Косову јер је за примање у „светске организације потребна половина држава плус или минус једна, две”, да су га на крају ућуткали чак и професори ФДВ, приметивши да је за пријем Косова у УН, на пример, потребна препорука Савета безбедности, што ће бити „мало тешко”.

Данас се огласио још један учењак са љубљанског ФДВ Милан Брглез, који је за ТВ Словенија коментарисао шта значи за међудржавне односе (између Словеније, као председавајуће ЕУ и Србије) ако Београд повуче свог амбасадора из Љубљане. „Могући одлазак српског амбасадора јесте симболичан гест који ипак не значи прекидање дипломатских односа”, казао је Брглез за „националку” која је вест опремила насловом који је сугерисао да су односи између службене Љубљане и Београда охлађени, али „ипак још увек живи”.

„Такав чин на нивоу политике значи заоштравање односа између држава”, додао је Брглез, уз објашњење шта то значи на привредном нивоу. „Ако претпоставимо да ће словеначки амбасадор остати у Београду – ипак би био смањен обим и ефикасност дипломатске подршке словеначкој економији у Србији”, упозорио је Брглез, уз наду да ће „Србија у Словенији ипак остати дипломатски присутна – због словеначког председавања ЕУ”. Није коментарисао шта ће се десити кроз четири месеца, када председавање прође, али јесте калкулисао могућношћу да „Словенија можда због безбедности смањи дипломатску мисију у Београду”, уз савет домаћим властима да Словенија „не би смела да одговори реципрочно, што ће рећи – повлачењем свог амбасадора” из Београда.

Треба подсетити да се амбасадор Србије у Словенији Предраг Филипов тек распаковао (стигао је у Љубљану децембра, тик уочи словеначког преузимања штафетне палице председавања Унијом од Португалије), а у Словенији се већ увелико спекулише његовим одласком с обзиром да политички врх на челу са премијером Јанезом Јаншом и шефом дипломатије Димитријем Рупелом не одустаје од одлуке да призна косовску државност; сада је, међутим, после све гласнијих и бројнијих упозорења овдашњих привредника који су разгранали инвестиције у Србији, изабрана друга тактика. Словенија, како сазнајемо из кругова близу влади, неће бити ни у другом таласу држава које ће Косову дати признање, већ ће се сакрити иза паравана и пробати да „ишчезне у маси” осталих земаља, па планира да призна Косово „тек после ’компликоване’ парламентарне процедуре”, а у преводу – када то обави бар тридесет држава.