Млади у центру нашег штанда у Москви

Делегација наших писаца и преводилаца управо се вратила са завршеног Сајма књига у Москви, који је трајао од 2. до 6. септембра, и на којем је Србија била један од специјалних гостију. Близу 200.000 посетилаца присуствовало је овој литерарној манифестацији, а како за наш лист каже Младен Весковић који је, као шеф Одсека за међународну сарадњу Министарства културе и информисања Републике Србије, био члан наше делегације на овом сајму, организатори су као свој главни задатак поставили привлачење што је могуће већег броја читалаца, поготово младих.

Весковић истиче да концепт нашег штанда није био продајни, већ изложбени, али да је код руског издавача – Центра књиге „Рудомино” била врло тражена Антологија савремене српске приче „Ухвати звезду падалицу”, у преводу на руски језик. У организацији овог наступа српске књижевности учествовали су, поред Министарства културе, и Српски ПЕН центар и Српско књижевно друштво. Васа Павковић, Љубица Арсић, Ласло Блашковић, Милован Марчетић, Гордана Ћирјанић, неки су од писаца у српској делегацији. Овом приликом, са руским издавачима потписани су уговори о објављивању књига Ласла Блашковића „Мадонин накит” и Владислава Бајца „Хамам Балканија”.

– Ова манифестација је укључена и у програм обележавања Дана града Москве, што се види и у дизајнерским решењима сајамског простора: јарко и празнично. Књижари су пред сајамском халом нудили посетиоцима књиге о Москви, док су се у посебном одељку хале могле видети макете најпознатијих московских грађевина, утисак је нашег саговорника о Московском сајму књига, који је за четрдесетак година свог постојања био и остао главни руски излог за књижевну уметност, библиотекарство, издаваштво и штампарство. 

По његовим речима, српски национални штанд својим изгледом, позицијом и површином од 250 метара квадратних лепо се уклопио у атмосферу Московског сајма књига, јер је својим архитектонским решењем, отвореношћу, привлачио посетиоце да се дуже задрже и слушају неко време представљања дела наших писаца на руском језику.

– Судећи по пажљивим слушаоцима, писци овде имају третман звезде, подстакнути не само промишљеним питањима водитељке програма, преводиоца Ане Ростокине, већ и видео-записом, у којем се, заједно са њима, појављују Пушкин, Андрић, Исидора Секулић, приметио је Весковић. 

Роман „Пољубац” Гордане Ћирјанић, као и књига „Испод таванице која се љуспа” Горана Петровића, преведени на руски језик, представљени су у Гогољевој кући у Москви. Гордана Ћирјанић је пуна утисака, после промоције, изјавила:

– Бити гост на једном сајму књига напоран је посао, поготово ако је писцу организован згуснут програм и ако сваког дана има неки наступ. Али, будући да је све то у функцији књиге и стицања нових читалаца, вреди. Доживела сам велико узбуђење када је мој роман „Пољубац” представљен у центру Москве, ни мање ни више него у Гогољевој кући, оној где је славни руски писац проживео последње године живота, а ту и преминуо. У први мах сам се осетила сићушном, али како је програм одмицао, уз похвалне речи издавача и критичара, моја сигурност је расла, да бих на крају и сама проговорила неколико речи о себи и свом роману. У публици увек нађемо неко знатижељно лице и будне очи које нас прате, па се у мислима обраћамо тој једној особи, која нам представља све друге, а улива нам поверење и изоштрава нашу концентрацију. У овом случају беху то очи свима нама знаног писца Виталија Шенталинског, што је представљало додатни подстицај и велику част. 

М. В.