Mladi u centru našeg štanda u Moskvi

Delegacija naših pisaca i prevodilaca upravo se vratila sa završenog Sajma knjiga u Moskvi, koji je trajao od 2. do 6. septembra, i na kojem je Srbija bila jedan od specijalnih gostiju. Blizu 200.000 posetilaca prisustvovalo je ovoj literarnoj manifestaciji, a kako za naš list kaže Mladen Vesković koji je, kao šef Odseka za međunarodnu saradnju Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije, bio član naše delegacije na ovom sajmu, organizatori su kao svoj glavni zadatak postavili privlačenje što je moguće većeg broja čitalaca, pogotovo mladih.

Vesković ističe da koncept našeg štanda nije bio prodajni, već izložbeni, ali da je kod ruskog izdavača – Centra knjige „Rudomino” bila vrlo tražena Antologija savremene srpske priče „Uhvati zvezdu padalicu”, u prevodu na ruski jezik. U organizaciji ovog nastupa srpske književnosti učestvovali su, pored Ministarstva kulture, i Srpski PEN centar i Srpsko književno društvo. Vasa Pavković, Ljubica Arsić, Laslo Blašković, Milovan Marčetić, Gordana Ćirjanić, neki su od pisaca u srpskoj delegaciji. Ovom prilikom, sa ruskim izdavačima potpisani su ugovori o objavljivanju knjiga Lasla Blaškovića „Madonin nakit” i Vladislava Bajca „Hamam Balkanija”.

– Ova manifestacija je uključena i u program obeležavanja Dana grada Moskve, što se vidi i u dizajnerskim rešenjima sajamskog prostora: jarko i praznično. Knjižari su pred sajamskom halom nudili posetiocima knjige o Moskvi, dok su se u posebnom odeljku hale mogle videti makete najpoznatijih moskovskih građevina, utisak je našeg sagovornika o Moskovskom sajmu knjiga, koji je za četrdesetak godina svog postojanja bio i ostao glavni ruski izlog za književnu umetnost, bibliotekarstvo, izdavaštvo i štamparstvo. 

Po njegovim rečima, srpski nacionalni štand svojim izgledom, pozicijom i površinom od 250 metara kvadratnih lepo se uklopio u atmosferu Moskovskog sajma knjiga, jer je svojim arhitektonskim rešenjem, otvorenošću, privlačio posetioce da se duže zadrže i slušaju neko vreme predstavljanja dela naših pisaca na ruskom jeziku.

– Sudeći po pažljivim slušaocima, pisci ovde imaju tretman zvezde, podstaknuti ne samo promišljenim pitanjima voditeljke programa, prevodioca Ane Rostokine, već i video-zapisom, u kojem se, zajedno sa njima, pojavljuju Puškin, Andrić, Isidora Sekulić, primetio je Vesković. 

Roman „Poljubac” Gordane Ćirjanić, kao i knjiga „Ispod tavanice koja se ljuspa” Gorana Petrovića, prevedeni na ruski jezik, predstavljeni su u Gogoljevoj kući u Moskvi. Gordana Ćirjanić je puna utisaka, posle promocije, izjavila:

– Biti gost na jednom sajmu knjiga naporan je posao, pogotovo ako je piscu organizovan zgusnut program i ako svakog dana ima neki nastup. Ali, budući da je sve to u funkciji knjige i sticanja novih čitalaca, vredi. Doživela sam veliko uzbuđenje kada je moj roman „Poljubac” predstavljen u centru Moskve, ni manje ni više nego u Gogoljevoj kući, onoj gde je slavni ruski pisac proživeo poslednje godine života, a tu i preminuo. U prvi mah sam se osetila sićušnom, ali kako je program odmicao, uz pohvalne reči izdavača i kritičara, moja sigurnost je rasla, da bih na kraju i sama progovorila nekoliko reči o sebi i svom romanu. U publici uvek nađemo neko znatiželjno lice i budne oči koje nas prate, pa se u mislima obraćamo toj jednoj osobi, koja nam predstavlja sve druge, a uliva nam poverenje i izoštrava našu koncentraciju. U ovom slučaju behu to oči svima nama znanog pisca Vitalija Šentalinskog, što je predstavljalo dodatni podsticaj i veliku čast. 

M. V.