Само америчка школа ужива привилегије

Шест иностраних школа, које имају дозволу за рад Министарства просвете јесу „обичне” приватне школе које уредно плаћају порезе и царине Владислав Јовановић: Бечка конвенција из 1969. године не односи се на образовне установе, па пколе не могу никако имати дипломатске привилегијеГлоса:

Ђорђе Аврамовић, заменик јавног правобраниоца у општини Врачар, утврдио да је „америчка школа” несумњиво у приватном власништву, а њен оснивач је установа са истим називом (International school of Belgrade Inc.) која је регистрована у граду Довер у америчкој држави Делавер

Ниједна од шест страних школа које имају дозволу за рад Министарства просвете нема дипломатске привилегије какве су додељене Интернационалној школи у Београду (International school of Belgrade). Како је „Политика” већ писала, ова америчка школа повлашћени третман добила је још 2006. године споразумом који су потписали Слободан Вуксановић, тадашњи министар просвете и Мајкл Полт, у то време амбасадор САД. Народна скупштина ратификовала је овај документ четири године касније и на тај начин ослободила ову установу плаћања пореза и царина.

У Немачкој школи у Београду коју је основало Немачко друштво кажу да немају дипломатски статус нити било какве привилегије. Кажу, они су „обична” приватна школа и нису ослобођени плаћања ПДВ-а и осталих намета. И у осталим образовним установама које смо током јучерашњег дана контактирали, добили смо сличне одговоре.

Владислав Јовановић, бивши амбасадор и министар спољних послова, каже да би Министарство просвете, које је пре скоро десет година потписало овај споразум са америчком амбасадом, сада требало да покрене иницијативу да се школи укину дипломатске привилегије.

– Бечка конвенција из 1969. године не односи се на образовне установе. Школе не могу никако имати дипломатске привилегије. Једино објашњење за мене је како је та установа ослобођена плаћања пореза и царина због нашег поданичког менталитета према великим силама. Неко је из добре намере или из незнања то урадио, односно прихватио све што је од нас у том тренутку тражено. У овом случају требало би да се поштује општеприхваћен међународно признат стандард и влада, односно Министарство просвете, требало би да, у добронамерном тону, обавести америчку амбасаду да је уочило недостатке. Сама чињеница да је споразум ратификован четири године касније говори у прилог томе да је неко имао осећај да, са тим актом, нешто није у реду – објашњава Јовановић.

Један од објеката који ова школа закупљује од ДИПОС-а налази се у Улици бањичких жртава 6, а потражују га потомци Момчила Нинчића, предратног политичара и министра у неколико влада. С обзиром на то, Јовановић сматра да се ова имовина потомцима мора „или вратити или платити”. То потврђују и у Агенцији за реституцију. Управо њиховим службеницима, као и потомцима породице Нинчић, школа није дозволила да направе записник неопходан за повраћај имовине. Ипак, споразум, који су потписали Вуксановић и Полт, није прописао право на неповредивост простора, иако се представници школе понашају као да јесте. И други објекат у Темишварској улици 19, у којем је седиште школе и зграда у којој уче млађи ђаци, потражују потомци породице адвоката Александра – Аце Павловића.

Занимљиво је истаћи да школа нема никакве везе са америчком амбасадом осим што је у обавези да прима децу из породица дипломата. Управо ову тврдњу, пре четири године, у јавност је изнела Бранка Срећковић-Минић, запослена у Интернационалној школи у Београду, у намери да објасни да се ова установа веома често погрешно зове „америчком”.

Ђорђе Аврамовић, унук Александра Павловића, иначе заменик јавног правобраниоца у општини Врачар, покушао је да демистификује ко заправо стоји иза ове образовне установе. Аврамовић је утврдио да је реч о приватној школи, коју је основала установа са истим називом (International school of Belgrade Inc.), регистрована у граду Довер у америчкој држави Делавер.

– Оснивач је страна корпорација, а не носилац јавне својине. Објекат у Темишварској 19 никада није био намењен за смештај дипломатско-конзуларних представништава нити војних и трговинских представника – изјавио је Аврамовић за наш лист.

Роб Рош, директор ове школе није желео да нам објасни из којих разлога су управо они добили дипломатске привилегије, шта то конкретно значи, да ли се њихови запослени третирају као дипломатски службеници, као ни да ли заправо школа ради под патронатом америчке амбасаде или не. Екипи „Политике” службеници обезбеђења нису допустили да уђе у школско двориште, а, по наредби руководства, забранили су нам и да фотографишемо ово имање.

Како је „Политика” већ објавила, имање у Улици бањичких жртава 6 површине од десетак хектара, опасано високим бедемом, Интернационала школа изнајмљује за 15.809,26 долара месечно. Иначе, изграђени школски објекат простире се на 942 квадратна метра.

Како сазнајемо, уговор о закупу за објекат у Бањичких жртава 6 потписан је крајем децембра 2010. године. Закупнина за такозвану малу школу у Темишварској улици број 19 износи 6.650 долара, а објекат има 750 квадратних метара.

Како незванично сазнајемо, годишња школарина у овој установи креће се од 6.500 до 12.500 евра.