Предузетнички дух и на „јужној прузи”

По неравномерности регионалног развоја, у односу један према десет, наша земља је на првом месту у Европи. Јаз између све богатијих и све сиромашнијих региона узрочник је драматичних последица – велика пространства остају без становника, а велики градски центри све се теже боре са све већом најездом придошлица. То је био сасвим довољан повод да Унија послодаваца Србије крене у сарадњу са Министарством спољних послова Бугарске у развој малог бизниса у 13 недовољно развијених општина југоисточне Србије.

Др Славенко Гргуревић, директор Уније послодаваца, каже тим поводом да су нашим комшијама, који су у Европској унији, доступни многи њени подстицајни фондови. С обзиром на то да је Удружење српских привредника, у коме је највише предузетника, члан највећег европског послодавачког удружења „Бизнисјуроп”, сасвим је било природно да заједничким снагама крену у развој привредних пројеката и програма на том доста неразвијеном подручју. Заједно ће обезбедити новац, знање, партнере и тржиште за пласман производа и услуга из овог дела наше земље.

– Економија општина и градова југоисточне Србије је и пре светске економске кризе била слаба и неодржива – казује Гргуревић. Недовршена приватизација државних предузећа кочи развој приватне иницијативе и предузетништва међу младим људима. Мала места немају технолошке паркове, индустријске и слободне зоне, али зато имају нетакнуту природу, предузимљиве и вредне људе.

– Пољопривреда, пре свега, производња здраве и укусне хране, какве нема у европским мегамаркетима, као и туризам и саобраћај основе су привредног развоја овог дела Србије. Носиоци развоја ће бити микро, мала и средња предузећа, предузетничке радње, породична пољопривредна газдинства и пољопривредне задруге. Али, њима недостаје савремена технологија, знање, кредити по прихватљивим каматама, партнери и сировине. Наша је намера да им помогнемо да све то стекну.

На помоћ Владе Бугарске и Уније послодаваца Србије могу да рачунају општине: Гаџин Хан, Пирот, Димитровград, Бабушница, Бела Паланка, Владичин Хан, Сурдулица, Босилеград, Трговиште, Бујановац, Прешево, Власотинце и Црна Трава.

Први корак на путу ка остваривању тог циља већ је учињен.

– У августу смо посетили свих 13 општина и договорили смо се са њиховим председницима да нам у остваривању овог пројекта помогну и њихове службе – каже Гргуревић. – Развијаћемо локални патриотизам, што значи смањење одлива капитала из тих крајева. Заједно ћемо настојати да обезбедимо новчану и другу помоћ за развој постојећег малог бизниса, пољопривредних домаћинства и задруга... повезиваћемо их са купцима њихових производа. Истовремено ћемо помагати покретање нових послова.

У овом пројекту једним делом се рачуна на бесповратна средства претприступних фондова Европске уније, у овом случају ИПАРД II програма, намењеног побољшању квалитета живота у сеоским подручјима. Тај циљ треба да се постигне повећањем продуктивности и конкурентности постојеће и заснивањем нове производње, усклађивањем са стандардима ЕУ и прилагођавањем захтевима домаћег и иностраног тржишта.

– Програм ИПАРД II намењен је целој Србији, а не само овим општинама – напомиње Гргуревић. – Од 2015. до 2020. године наша земља може да рачуна на 175 милиона, односно на 32 до 38 милиона евра сваке године. Ова средства нису намењена почетницима, већ предузетницима који су бар три године у послу, а новац им је потребан да прилагоде свој посао европским стандардима и захтевима европског тржишта.

Гргуревић тврди да у свакој од 13 општина југоисточне Србије већ данас има много убедљивих доказа да од пољопривреде, нарочито од производње здраве и укусне хране са географским пореклом, може добро да се зарађује и да се пристојно живи.

– На „јужној прузи” није све баш тако тужно, као што се у Београду обично мисли – каже Гргуревић. 

Али, и до бесплатног новца из фондова ЕУ не долази се лако. Треба знати и припремити обимну документацију за такозвани ИПАРД елаборат, са којим се иде на конкурс. Ко то не зна – отпада ма како атрактиван програм имао. Позив за подношење захтева са елаборатом, објавиће Управа за аграрна плаћања при Министарству пољопривреде и заштите животне средине.

У Унији послодаваца рачунају да ће им поћи за руком да у свакој од 13 општина припреме бар по две фирме које могу да конкуришу за ИПАРД средства у 2016. години.