Левица Милановића

Доскора је било тешко замисливо да премијер социјалдемократа из земље чланице ЕУ збија расистичке вицеве на рачун избеглица. Али, када је Зоран Милановић препоручио свом српском колеги Александру Вучићу – „шарај брате, мало” – тражећи од њега да избеглице из Србије престане да усмерава само у Хрватску и да мигрантском политиком шарања преусмерава колоне несрећника ка Мађарској и Румунији, хрватски председник владе се потпуно наругао бриселској мантри о европским вредностима. А Брисел се наругао нама. Европска комисија је одлучила да се Хрватска није огрешила о мигранте. О томе да ли се Милановић огрешио о Србију – ни речи.

Недавно је Хрватска помпезно прославила две деценије „Олује”. На Книнској тврђави је певао и Томпсон, као главна звезда државне церемоније, док се уз његову музику њихао и текстописац, шибенски бискуп Анте Ивас лично. То што је пре 20 година око 250.000 Срба протерано за дан и нешто више, Хрватска је иронично, са пиједестала чланице ЕУ, коментарисала кроз Томпсонов домољубни репертоар. Тада се социјалдемократа Зоран Милановић није нарочито истицао, за разлику од његове кохабитационе партнерке, хадезеовке Колинде Грабар Китаровић.

Сада се избеглице враћају у Хрватску. И Милановић се нарочито истиче. Званичници у Загребу су успели да свега 16 часова приказују европско лице, да би се врло брзо вратили к себи из доба „Олује”. Одлука Милановића о потпуној забрани уласка робе у Хрватску једнако је саблазнила и власти у Београду и хрватску пословну екипу која је готово загосподарила српском привредом, попут Емила Тедеског и Ивице Тодорића.

Орбановска десна скретања левичара Милановића који, узгред, управо оптужује мађарског премијера Виктора Орбана, Вучића и ХДЗ за свето тројство, не изазивају само потребу да се човек прекрсти. Вероватно се Тедески и Тодорић моле, уместо да се крсте, страхујући да се у проевропском Вучићу не пробуде старе снаге и блокирају бизнис хрватских компанија.

Шта је, онда, натерало левичара Милановића да се приближи Богу, кад размишља о мултинационалном савезу десних снага које, ето, роваре против Хрватске?

Наравно да је реч о изборима. Милановићева стратегија је да наткарамаркује Карамарка, вођу ХДЗ-а. Да као левичар покаже да има чвршћу десницу. А како ће то боље и лепше показати, ако не заоштравањем политике према Београду.

Узгред, Милановић још није заказао изборе. Шта ли чека? Можда даље захлађење, као идеалну предизборну температуру у односу између Срба и Хрвата. Да ли ту зека пије воду?