Све веће штете од блокаде границе

Трговинска размена између Хрватске и Србије, започета применом билатералног Споразума о слободној трговини 2004. године, била је у сталном успону и кретала се у распону 285 до 700 милиона евра. У последњих неколико година осетно је повећан наш извоз и то од 63 до чак 89 одсто у овом периоду. Током прошле године, према подацима Министарства трговине, туризма и телекомуникација, укупна размена износила је 756,9 милиона eвра, што представља повећање од 13,4 одсто у односу на 2013. годину.

Српски извоз је од тога износио је 344,5 милиона евра, што је повећање од 10 одсто у односу на 2013. годину и представљао је 3,2 процента укупног извоза из Србије, док је увоз из Хрватске забележио повећање од 16,4 одсто и износио је 412,4 милијарде евра или 2,6 одсто укупног српског увоза те године, показују подаци ресорног министарства.

У прошлој години Хрватска се налазила на десетом месту спољнотрговинских партнера Србије, а на деветом месту као извозна дестинација.

У току седам месеци ове године робна размена између Хрватске и Србије износила је 469,2 милиона евра, што је за 12,4 одсто више него у истом периоду прошле године. У том периоду извоз је повећан за 13 одсто и износио је 225,1 милион евра, док је увоз забележио раст од 11,8 одсто и износио је 244,1 милион евра. Спољнотрговински дефицит на нашој страни износи 19 милиона евра, што је на прошлогодишњем нивоу, а покриће увоза извозом повећано је на 92,2 одсто или за један процентни поен више него у истом периоду прошле године.

У Министарству трговине наводе да је у првих седам месеци извезено моторног бензина у вредности од 18,3 милиона евра, катода и секција катода од рафинисаног бакра за 15, електричне енергије – 6,3 и сунцокретовог уља – 6,1 милион евра. На списку извозних производа су и боце од пластичних маса, женски купаћи костими, сирово уље од сунцокрета, полиетилен и уље репице. Када је реч о увозу, на списку су делови за седишта у износу од 9,2, цемент портланд 6,9 и нови дизел аутомобили у износу од 5,7 милиона  евра, али и препарати за прање, лекови, цигарете и чоколада.

Када је реч о српско-хрватској размени ваља имати у виду и чињеницу да у Србији ради око 200 фирми у хрватском власништву. Реч је, углавном, о предузећима које су велике хрватске компаније купиле у процесу приватизације у Србији попут „Дијаманта” у Зрењанину, „Штарка”, „Фрикома”, „Гранд прома”  у Београду, „Паланачког кисељака”, „Кикиндског млина”, „Полета” у Новом Бечеју… У Србији послују и хрватске фирме попут „Агрокора”, „Рада Кончара”, „Идее”, Ине, „Виндије”… Све оне и још многе друге робом снабдевају и тржиште Хрватске тако да с те стране, без сваке сумње, и те фирме и нјихови купци имају велике штете због граничне рампе код Батроваца.

Србија нема ни приближан број производних капацитета у Хрватској као та држава код нас, али наш проблем је у томе што чак 60 одсто свог извоза Србија реализује не тржиште Европске уније. Сваки застој на граници с првом земљом из те асоцијације за нас значи губитак и прекид трговинских односа са тамошњим купцима који нису навикнути на застоје у дотуру робе.

Наши привредници би и о томе требало да поведу рачуна приликом достављања података Привредној комори Србије о насталим штетата и могућим одштетним захтевима.

-------------------------------------------------------------------------

Најзначајнији извозни производи

У српском извозу у Хрватску у прошлој години су најзначајнији извозни производи били моторни бензин у вредности од 30,8 милиона евра, што је у односу на 2013. годину, повећање од 900 одсто, хартија и картон премазани пластиком – 9,7 милиона евра, док је извоз јестивог сунцокретовог уља забележио раст од 153 одсто. Током прошле године извозили смо и балоне, боце, бочице од пластичних маса, електричну енергију, бели шећер, у чврстом стању, за земље ван Европске уније, али и вунене одевне предмете, кукуруз, битумен... Увозили смо највише свиње, делове за седишта, цемент, електричну енергију, препарате за прање и чишћење за малопродају, цигарете, соју у зрну...