Sve veće štete od blokade granice

Trgovinska razmena između Hrvatske i Srbije, započeta primenom bilateralnog Sporazuma o slobodnoj trgovini 2004. godine, bila je u stalnom usponu i kretala se u rasponu 285 do 700 miliona evra. U poslednjih nekoliko godina osetno je povećan naš izvoz i to od 63 do čak 89 odsto u ovom periodu. Tokom prošle godine, prema podacima Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija, ukupna razmena iznosila je 756,9 miliona evra, što predstavlja povećanje od 13,4 odsto u odnosu na 2013. godinu.

Srpski izvoz je od toga iznosio je 344,5 miliona evra, što je povećanje od 10 odsto u odnosu na 2013. godinu i predstavljao je 3,2 procenta ukupnog izvoza iz Srbije, dok je uvoz iz Hrvatske zabeležio povećanje od 16,4 odsto i iznosio je 412,4 milijarde evra ili 2,6 odsto ukupnog srpskog uvoza te godine, pokazuju podaci resornog ministarstva.

U prošloj godini Hrvatska se nalazila na desetom mestu spoljnotrgovinskih partnera Srbije, a na devetom mestu kao izvozna destinacija.

U toku sedam meseci ove godine robna razmena između Hrvatske i Srbije iznosila je 469,2 miliona evra, što je za 12,4 odsto više nego u istom periodu prošle godine. U tom periodu izvoz je povećan za 13 odsto i iznosio je 225,1 milion evra, dok je uvoz zabeležio rast od 11,8 odsto i iznosio je 244,1 milion evra. Spoljnotrgovinski deficit na našoj strani iznosi 19 miliona evra, što je na prošlogodišnjem nivou, a pokriće uvoza izvozom povećano je na 92,2 odsto ili za jedan procentni poen više nego u istom periodu prošle godine.

U Ministarstvu trgovine navode da je u prvih sedam meseci izvezeno motornog benzina u vrednosti od 18,3 miliona evra, katoda i sekcija katoda od rafinisanog bakra za 15, električne energije – 6,3 i suncokretovog ulja – 6,1 milion evra. Na spisku izvoznih proizvoda su i boce od plastičnih masa, ženski kupaći kostimi, sirovo ulje od suncokreta, polietilen i ulje repice. Kada je reč o uvozu, na spisku su delovi za sedišta u iznosu od 9,2, cement portland 6,9 i novi dizel automobili u iznosu od 5,7 miliona  evra, ali i preparati za pranje, lekovi, cigarete i čokolada.

Kada je reč o srpsko-hrvatskoj razmeni valja imati u vidu i činjenicu da u Srbiji radi oko 200 firmi u hrvatskom vlasništvu. Reč je, uglavnom, o preduzećima koje su velike hrvatske kompanije kupile u procesu privatizacije u Srbiji poput „Dijamanta” u Zrenjaninu, „Štarka”, „Frikoma”, „Grand proma”  u Beogradu, „Palanačkog kiseljaka”, „Kikindskog mlina”, „Poleta” u Novom Bečeju… U Srbiji posluju i hrvatske firme poput „Agrokora”, „Rada Končara”, „Idee”, Ine, „Vindije”… Sve one i još mnoge druge robom snabdevaju i tržište Hrvatske tako da s te strane, bez svake sumnje, i te firme i njihovi kupci imaju velike štete zbog granične rampe kod Batrovaca.

Srbija nema ni približan broj proizvodnih kapaciteta u Hrvatskoj kao ta država kod nas, ali naš problem je u tome što čak 60 odsto svog izvoza Srbija realizuje ne tržište Evropske unije. Svaki zastoj na granici s prvom zemljom iz te asocijacije za nas znači gubitak i prekid trgovinskih odnosa sa tamošnjim kupcima koji nisu naviknuti na zastoje u doturu robe.

Naši privrednici bi i o tome trebalo da povedu računa prilikom dostavljanja podataka Privrednoj komori Srbije o nastalim štetata i mogućim odštetnim zahtevima.

-------------------------------------------------------------------------

Najznačajniji izvozni proizvodi

U srpskom izvozu u Hrvatsku u prošloj godini su najznačajniji izvozni proizvodi bili motorni benzin u vrednosti od 30,8 miliona evra, što je u odnosu na 2013. godinu, povećanje od 900 odsto, hartija i karton premazani plastikom – 9,7 miliona evra, dok je izvoz jestivog suncokretovog ulja zabeležio rast od 153 odsto. Tokom prošle godine izvozili smo i balone, boce, bočice od plastičnih masa, električnu energiju, beli šećer, u čvrstom stanju, za zemlje van Evropske unije, ali i vunene odevne predmete, kukuruz, bitumen... Uvozili smo najviše svinje, delove za sedišta, cement, električnu energiju, preparate za pranje i čišćenje za maloprodaju, cigarete, soju u zrnu...