Твитерашки жаргон

Ка­да је пре­ми­јер Алек­сан­дар Ву­чић отво­рио зва­ни­чан на­лог на Тви­те­ру, пр­во је за­пра­тио пред­сед­ни­ка ре­пу­бли­ке То­ми­сла­ва Ни­ко­ли­ћа, а за­тим те­ни­се­ра Но­ва­ка Ђо­ко­ви­ћа. С дру­ге стра­не, пре­ми­је­ров пр­ви пра­ти­лац био је по­ли­ти­чар и бив­ши ва­тер­по­ли­ста Алек­сан­дар Ша­пић, што су од­мах пре­не­ли на­ши ме­ди­ји. Пре­ми­јер је на Сре­те­ње, од­мах по кре­и­ра­њу на­ло­га, тви­то­вао сле­де­ћи твит: „Не­ма ве­ће ра­до­сти и ва­жни­је вред­но­сти од бор­бе за мо­дер­ну Ср­би­ју“ уз ко­ји сто­је два ха­шта­га (#dan­dr­zav­no­sti #sre­te­nje). За­ни­мљи­во је да је бив­ши гра­до­на­чел­ник Бе­о­гра­да Дра­ган Ђи­лас пр­ви пут твит­нуо у јед­ној за­бав­ној еми­си­ји, а по­том је усле­дио низ рeтви­то­ва.

Тви­тер је он­лајн дру­штве­на мре­жа ко­ја омо­гу­ћу­је ко­ри­сни­ци­ма да ша­љу и чи­та­ју крат­ке по­ру­ке – тви­то­ве (енг. twe­ets), са огра­ни­че­ним бро­јем ка­рак­те­ра (140). На­зив дру­штве­не мре­же Тви­тер (Twit­ter) на­стао је су­фик­са­ци­јом ен­гле­ске ре­чи twe­et (су­фик­сом -er), ко­ја је по­ре­клом оно­ма­то­пе­ја, и озна­ча­ва нај­че­шће цвр­кут пти­ца, ма­да има и дру­га зна­че­ња. У срп­ском је­зи­ку та оно­ма­то­пе­ја ни­је про­зир­на. Ово је име вр­ло про­дук­тив­но у на­шем је­зи­ку, те је број­ност ре­чи по­ве­за­них са њим ре­зул­тат до­бре укло­пље­но­сти у си­стем срп­ског стан­дард­ног је­зи­ка. За до­бру укло­пље­ност за­слу­жна је ла­ко­ћа из­го­во­ра да­те по­зајм­ље­ни­це го­вор­ни­ци­ма на­шег је­зи­ка, као и њен ак­це­нат­ски и мор­фо­ло­шки лик. На­и­ме, реч је о по­зајм­ље­ни­ци ко­ја при­па­да жар­го­ну, ком­пју­тер­ском, но вр­ло бр­зо ши­ри до­мен сво­је упо­тре­бе, као уоста­лом и де­ри­ва­ти на­ста­ли од ње.

Та­ко смо до­би­ли тви­тер на­лог, за­тим ко­ри­сни­ка тви­те­ра – тви­те­ра­ша (али и тви­те­ра­ши­цу!) – осо­бу ко­ја има и ак­тив­но ко­ри­сти тви­тер на­лог, ње­го­ве пра­ти­о­це, твит као по­ру­ку тви­те­ра­ша, ре­твит – про­сле­ђе­ни твит, и та­ко да­ље. Гла­го­ли ко­ји та­ко­ђе при­па­да­ју тви­те­ра­шком жар­го­ну је­су тви­то­ва­ти и твит­ну­ти као вид­ски пар­ња­ци, пр­ви је не­свр­ше­ног (ре­ђе свр­ше­ног), а дру­ги са­мо свр­ше­ног ви­да. Про­сле­ђе­ни твит (енг. ret­we­et) адап­ти­ран је на два на­чи­на – ре­твит и ри­твит, ма­да би се ипак тре­ба­ло др­жа­ти пр­ве ва­ри­јан­те, бу­ду­ћи да је у стан­дард­ном срп­ском је­зи­ку ре- уоби­ча­је­на адап­та­ци­ја стра­ног пре­фик­са re- у зна­че­њу по­но­вље­не рад­ње (нпр.: ре­ор­га­ни­за­ци­ја, ре­кон­струк­ци­ја, ре­ак­ци­ја и др.). Из­го­вор ри- ука­зу­је на сна­жан ути­цај ен­гле­ског је­зи­ка, у ко­јем се овај пре­фикс та­ко из­го­ва­ра. Пре­ма по­ме­ну­том прин­ци­пу на­ста­ли су гла­го­ли: ре­тви­то­ва­ти/ри­тви­то­ва­ти (ко­ји мо­гу би­ти и свр­ше­ног и не­свр­ше­ног ви­да) и ре­твит­ну­ти/ри­твит­ну­ти (свр­ше­ног ви­да). 

Нај­че­шће су тер­ми­ни са Тви­те­ра ан­гли­ци­зми, ко­ји се у на­шем је­зи­ку адап­ти­ра­ју, па се та­ко оба­ве­ште­ња, пре­ма ори­ги­нал­ном no­ti­fi­ca­ti­ons, име­ну­ју као но­ти­фи­ка­ци­је, а нај­по­пу­лар­ни­је те­ме као трен­до­ви. Уме­сто гла­го­ла пре­тра­жи­ва­ти, што је бо­ље, ко­ри­сти се адап­ти­ра­но ср­чо­ва­ти (енг. se­arch), а уме­сто ци­ти­ра­ња, то јест на­во­ђе­ња ту­ђих ре­чи на свом на­ло­гу, ја­вља се гла­гол кво­то­ва­ти (енг. qu­o­te). У оба слу­ча­ја, пре­по­ру­чу­је се упо­тре­ба срп­ских екви­ва­ле­на­та, а тре­ба­ло би из­бе­га­ва­ти не­а­дап­ти­ра­не по­зајм­ље­ни­це (se­arch, qu­o­te, no­ti­fi­ca­ti­ons и др.). 

Гла­го­лу лај­ко­ва­ти, ко­ји се по­ја­вљу­је у лек­си­ци Феј­сбу­ка, а озна­ча­ва рад­њу ко­јом ко­ри­сник по­ка­зу­је да му се сви­ђа не­чи­је са­оп­ште­ње, на Тви­те­ру од­го­ва­ра­ју феј­во­ва­ти од­но­сно феј­ва­ти (дво­вид­ски), те феј­вну­ти, ко­ји је свр­ше­ног ви­да; ре­зул­тат ове рад­ње је фејв. По­мо­ћу сим­бо­ла @ омо­гу­ћа­ва се ста­вља­ње не­чи­јег ко­ри­снич­ког име­на у вла­сти­ти твит. Овај сим­бол на­зи­ва се меншн (енг. men­tion), а са­ма рад­ња гла­го­лом мен­шно­ва­ти. Вер­ти­кал­ни низ тви­то­ва ко­ји се при­ка­зу­је на екра­ну на­зи­ва се лај­на (премa енг. li­ne), док се пре­гле­да­ње лај­не име­ну­је кон­струк­ци­јом – скро­ло­ва­ти лај­ну. Рад­ња ко­јом се за­бра­њу­је не­ко­ме да при­сту­пи ин­фор­ма­ци­ја­ма са про­фи­ла озна­ча­ва се гла­го­лом бло­ки­ра­ти. Оку­пља­ње тви­те­ра­ша у ствар­ном жи­во­ту на­зи­ва се тви­тап. 

Не­ке од ре­чи ко­је при­па­да­ју тви­те­ра­шком жар­го­ну има­ју сво­је срп­ске екви­ва­лен­те, што је за сва­ку по­хва­лу и че­му и убу­ду­ће тре­ба стре­ми­ти. Тви­те­ра­ши, на­и­ме, има­ју сво­је фо­ло­ве­ре, али их че­шће на­зи­ва­ју пра­ти­о­ци­ма. Ту су и гла­го­ли за­пра­ти­ти са зна­че­њем ’за­по­че­ти пра­ће­ње не­чи­јег на­ло­га’, те, су­прот­но, от­пра­ти­ти – ’пре­ста­ти с пра­ће­њем не­чи­јег на­ло­га’.

Ту и та­мо ја­ве се и име­ни­це фо­лов и ан­фо­лов од­но­сно за­прат и от­прат. Тви­те­раш са ве­ли­ким бро­јем пра­ти­ла­ца на­зи­ва се ути­цај­ним. 

Не­ке пак на­ше ре­чи на Тви­те­ру до­би­ја­ју пот­пу­но но­ва, до са­да не­за­бе­ле­же­на зна­че­ња. Ту је на­ро­чи­то за­ни­мљив гла­гол си­ло­ва­ти. За раз­ли­ку од уоби­ча­је­не упо­тре­бе, где зна­чи: ’на­си­љем при­мо­ра­ва­ти, при­си­ља­ва­ти, си­ли­ти’ или ’на­сил­но об­љу­би­ти, сек­су­ал­но зло­ста­вља­ти’, у је­зи­ку Тви­те­ра он има зна­че­ње ’од­јед­ном не­ко­ме ре­тви­то­ва­ти и феј­во­ва­ти мно­го тви­то­ва’. 

Сим­бол ха­штаг (енг. has­htag) је­сте сим­бол ко­ји на срп­ском нај­че­шће име­ну­је­мо као та­ра­ба (#), чи­ји је циљ на­во­ђе­ње кључ­них ре­чи или те­ме у ве­зи с на­ве­де­ним тви­том. Ме­ђу­тим, он ни­је са­мо спе­ци­фич­ност Тви­те­ра, бу­ду­ћи да је ве­о­ма за­сту­пљен у он­лајн ко­му­ни­ка­ци­ји, и то по­нај­ви­ше на мре­жи Ин­ста­грам.

Ја­сно од­ре­ђе­на мак­си­мал­на ду­жи­на по­ру­ке на Тви­те­ру сва­ка­ко усло­вља­ва и дру­ге, раз­ли­чи­те је­зич­ке осо­бе­но­сти, но о то­ме не­ком дру­гом при­ли­ком.¶

Ин­сти­тут за срп­ски је­зик СА­НУ