Tviteraški žargon

Ka­da je pre­mi­jer Alek­san­dar Vu­čić otvo­rio zva­ni­čan na­log na Tvi­te­ru, pr­vo je za­pra­tio pred­sed­ni­ka re­pu­bli­ke To­mi­sla­va Ni­ko­li­ća, a za­tim te­ni­se­ra No­va­ka Đo­ko­vi­ća. S dru­ge stra­ne, pre­mi­je­rov pr­vi pra­ti­lac bio je po­li­ti­čar i biv­ši va­ter­po­li­sta Alek­san­dar Ša­pić, što su od­mah pre­ne­li na­ši me­di­ji. Pre­mi­jer je na Sre­te­nje, od­mah po kre­i­ra­nju na­lo­ga, tvi­to­vao sle­de­ći tvit: „Ne­ma ve­će ra­do­sti i va­žni­je vred­no­sti od bor­be za mo­der­nu Sr­bi­ju“ uz ko­ji sto­je dva ha­šta­ga (#dan­dr­zav­no­sti #sre­te­nje). Za­ni­mlji­vo je da je biv­ši gra­do­na­čel­nik Be­o­gra­da Dra­gan Đi­las pr­vi put tvit­nuo u jed­noj za­bav­noj emi­si­ji, a po­tom je usle­dio niz retvi­to­va.

Tvi­ter je on­lajn dru­štve­na mre­ža ko­ja omo­gu­ću­je ko­ri­sni­ci­ma da ša­lju i či­ta­ju krat­ke po­ru­ke – tvi­to­ve (eng. twe­ets), sa ogra­ni­če­nim bro­jem ka­rak­te­ra (140). Na­ziv dru­štve­ne mre­že Tvi­ter (Twit­ter) na­stao je su­fik­sa­ci­jom en­gle­ske re­či twe­et (su­fik­som -er), ko­ja je po­re­klom ono­ma­to­pe­ja, i ozna­ča­va naj­če­šće cvr­kut pti­ca, ma­da ima i dru­ga zna­če­nja. U srp­skom je­zi­ku ta ono­ma­to­pe­ja ni­je pro­zir­na. Ovo je ime vr­lo pro­duk­tiv­no u na­šem je­zi­ku, te je broj­nost re­či po­ve­za­nih sa njim re­zul­tat do­bre uklo­plje­no­sti u si­stem srp­skog stan­dard­nog je­zi­ka. Za do­bru uklo­plje­nost za­slu­žna je la­ko­ća iz­go­vo­ra da­te po­zajm­lje­ni­ce go­vor­ni­ci­ma na­šeg je­zi­ka, kao i njen ak­ce­nat­ski i mor­fo­lo­ški lik. Na­i­me, reč je o po­zajm­lje­ni­ci ko­ja pri­pa­da žar­go­nu, kom­pju­ter­skom, no vr­lo br­zo ši­ri do­men svo­je upo­tre­be, kao uosta­lom i de­ri­va­ti na­sta­li od nje.

Ta­ko smo do­bi­li tvi­ter na­log, za­tim ko­ri­sni­ka tvi­te­ra – tvi­te­ra­ša (ali i tvi­te­ra­ši­cu!) – oso­bu ko­ja ima i ak­tiv­no ko­ri­sti tvi­ter na­log, nje­go­ve pra­ti­o­ce, tvit kao po­ru­ku tvi­te­ra­ša, re­tvit – pro­sle­đe­ni tvit, i ta­ko da­lje. Gla­go­li ko­ji ta­ko­đe pri­pa­da­ju tvi­te­ra­škom žar­go­nu je­su tvi­to­va­ti i tvit­nu­ti kao vid­ski par­nja­ci, pr­vi je ne­svr­še­nog (re­đe svr­še­nog), a dru­gi sa­mo svr­še­nog vi­da. Pro­sle­đe­ni tvit (eng. ret­we­et) adap­ti­ran je na dva na­či­na – re­tvit i ri­tvit, ma­da bi se ipak tre­ba­lo dr­ža­ti pr­ve va­ri­jan­te, bu­du­ći da je u stan­dard­nom srp­skom je­zi­ku re- uobi­ča­je­na adap­ta­ci­ja stra­nog pre­fik­sa re- u zna­če­nju po­no­vlje­ne rad­nje (npr.: re­or­ga­ni­za­ci­ja, re­kon­struk­ci­ja, re­ak­ci­ja i dr.). Iz­go­vor ri- uka­zu­je na sna­žan uti­caj en­gle­skog je­zi­ka, u ko­jem se ovaj pre­fiks ta­ko iz­go­va­ra. Pre­ma po­me­nu­tom prin­ci­pu na­sta­li su gla­go­li: re­tvi­to­va­ti/ri­tvi­to­va­ti (ko­ji mo­gu bi­ti i svr­še­nog i ne­svr­še­nog vi­da) i re­tvit­nu­ti/ri­tvit­nu­ti (svr­še­nog vi­da). 

Naj­če­šće su ter­mi­ni sa Tvi­te­ra an­gli­ci­zmi, ko­ji se u na­šem je­zi­ku adap­ti­ra­ju, pa se ta­ko oba­ve­šte­nja, pre­ma ori­gi­nal­nom no­ti­fi­ca­ti­ons, ime­nu­ju kao no­ti­fi­ka­ci­je, a naj­po­pu­lar­ni­je te­me kao tren­do­vi. Ume­sto gla­go­la pre­tra­ži­va­ti, što je bo­lje, ko­ri­sti se adap­ti­ra­no sr­čo­va­ti (eng. se­arch), a ume­sto ci­ti­ra­nja, to jest na­vo­đe­nja tu­đih re­či na svom na­lo­gu, ja­vlja se gla­gol kvo­to­va­ti (eng. qu­o­te). U oba slu­ča­ja, pre­po­ru­ču­je se upo­tre­ba srp­skih ekvi­va­le­na­ta, a tre­ba­lo bi iz­be­ga­va­ti ne­a­dap­ti­ra­ne po­zajm­lje­ni­ce (se­arch, qu­o­te, no­ti­fi­ca­ti­ons i dr.). 

Gla­go­lu laj­ko­va­ti, ko­ji se po­ja­vlju­je u lek­si­ci Fej­sbu­ka, a ozna­ča­va rad­nju ko­jom ko­ri­snik po­ka­zu­je da mu se svi­đa ne­či­je sa­op­šte­nje, na Tvi­te­ru od­go­va­ra­ju fej­vo­va­ti od­no­sno fej­va­ti (dvo­vid­ski), te fej­vnu­ti, ko­ji je svr­še­nog vi­da; re­zul­tat ove rad­nje je fejv. Po­mo­ću sim­bo­la @ omo­gu­ća­va se sta­vlja­nje ne­či­jeg ko­ri­snič­kog ime­na u vla­sti­ti tvit. Ovaj sim­bol na­zi­va se menšn (eng. men­tion), a sa­ma rad­nja gla­go­lom men­šno­va­ti. Ver­ti­kal­ni niz tvi­to­va ko­ji se pri­ka­zu­je na ekra­nu na­zi­va se laj­na (prema eng. li­ne), dok se pre­gle­da­nje laj­ne ime­nu­je kon­struk­ci­jom – skro­lo­va­ti laj­nu. Rad­nja ko­jom se za­bra­nju­je ne­ko­me da pri­stu­pi in­for­ma­ci­ja­ma sa pro­fi­la ozna­ča­va se gla­go­lom blo­ki­ra­ti. Oku­plja­nje tvi­te­ra­ša u stvar­nom ži­vo­tu na­zi­va se tvi­tap. 

Ne­ke od re­či ko­je pri­pa­da­ju tvi­te­ra­škom žar­go­nu ima­ju svo­je srp­ske ekvi­va­len­te, što je za sva­ku po­hva­lu i če­mu i ubu­du­će tre­ba stre­mi­ti. Tvi­te­ra­ši, na­i­me, ima­ju svo­je fo­lo­ve­re, ali ih če­šće na­zi­va­ju pra­ti­o­ci­ma. Tu su i gla­go­li za­pra­ti­ti sa zna­če­njem ’za­po­če­ti pra­će­nje ne­či­jeg na­lo­ga’, te, su­prot­no, ot­pra­ti­ti – ’pre­sta­ti s pra­će­njem ne­či­jeg na­lo­ga’.

Tu i ta­mo ja­ve se i ime­ni­ce fo­lov i an­fo­lov od­no­sno za­prat i ot­prat. Tvi­te­raš sa ve­li­kim bro­jem pra­ti­la­ca na­zi­va se uti­caj­nim. 

Ne­ke pak na­še re­či na Tvi­te­ru do­bi­ja­ju pot­pu­no no­va, do sa­da ne­za­be­le­že­na zna­če­nja. Tu je na­ro­či­to za­ni­mljiv gla­gol si­lo­va­ti. Za raz­li­ku od uobi­ča­je­ne upo­tre­be, gde zna­či: ’na­si­ljem pri­mo­ra­va­ti, pri­si­lja­va­ti, si­li­ti’ ili ’na­sil­no ob­lju­bi­ti, sek­su­al­no zlo­sta­vlja­ti’, u je­zi­ku Tvi­te­ra on ima zna­če­nje ’od­jed­nom ne­ko­me re­tvi­to­va­ti i fej­vo­va­ti mno­go tvi­to­va’. 

Sim­bol ha­štag (eng. has­htag) je­ste sim­bol ko­ji na srp­skom naj­če­šće ime­nu­je­mo kao ta­ra­ba (#), či­ji je cilj na­vo­đe­nje ključ­nih re­či ili te­me u ve­zi s na­ve­de­nim tvi­tom. Me­đu­tim, on ni­je sa­mo spe­ci­fič­nost Tvi­te­ra, bu­du­ći da je ve­o­ma za­stu­pljen u on­lajn ko­mu­ni­ka­ci­ji, i to po­naj­vi­še na mre­ži In­sta­gram.

Ja­sno od­re­đe­na mak­si­mal­na du­ži­na po­ru­ke na Tvi­te­ru sva­ka­ko uslo­vlja­va i dru­ge, raz­li­či­te je­zič­ke oso­be­no­sti, no o to­me ne­kom dru­gom pri­li­kom.¶

In­sti­tut za srp­ski je­zik SA­NU