Нисам у рингу са Шубаром

Најбоље у овој години за сада послује „Југоимпорт СДПР”, који је приходовао 53 одсто више него што је планирано. Следе га Електромрежа Србије, „Службени гласник”, „Србијашуме”, ЕПС и „Транснафта” – показале су прелиминарне анализе пословања јавних предузећа за други квартал ове године, које би ускоро требало да буду представљене Влади Србије, рекао је Жељко Сертић, министар привреде у интервјуу „Политици”, који је рађен писаним путем, у одговору на питање – како су пословала јавна предузећа. Додао је да су пословни приходи 36 републичких јавних предузећа, чије пословање прати Министарство привреде, у првом кварталу били за око 0,5 одсто већи, а пословни расходи за око пет одсто мањи од планираних.

Тражили сте од јавних предузећа да ове године умање трошкове репрезентације за 60, спонзорстава за 40 одсто, смањење запошљавања на уговор, као и да скрешу трошкове службених путовања. Јесте ли задовољни учињеним?

Анализа средстава за посебне намене у другом тромесечју показала је да је реализација у јавним предузећима углавном у планираним оквирима. Има, међутим, и изузетака. Од плана су највише одступили рудници „Ресавица”, чија су средства за спонзорства од планираних већа за 26 одсто, док су за донације повећана 77 процената. За репрезентацију је потрошено 73 одсто више него што је планирано, а средства издвојена за рекламу и пропаганду већа су за 1.112 процената од планираних. И Завод за уџбенике је за репрезентацију потрошио за 232 процента више од плана, док су средства за рекламу и пропаганду већа 113 одсто.

Када ће бити деполитизована јавна предузећа и када можемо да очекујемо њихову професионализацију?

Да би јавна предузећа могла успешно да послују, остатак привреде мора да измирује своје обавезе према њима. Избегавању плаћања обавеза је дошао крај. То више не пролази. Корпоративно управљање и професионализација менаџмента у јавним предузећима је наш циљ. То, међутим, не искључује могућност да неки способни, ефикасни, искусни и стручни директори не могу да буду страначки опредељени све док су резултати њиховог рада видљиви у свим сегментима пословања.

Зашто су јавна предузећа поштеђена смањења броја запослених које следује службеницима у јавној управи?

Предлагач закона о начину одређивања максималног броја запослених у јавном сектору је Министарство државне управе и локалне самоуправе. Анализа пословања јавних предузећа које прати Министарство привреде показала је да неки помаци по том питању постоје. Број запослених у јавним предузећима у првом кварталу био је за три одсто мањи од броја који је планиран програмима пословања, док су средства за исплату истовремено зарада била мања за девет одсто.

Најавили сте да ће приватизација 500 државних предузећа бити завршена до краја године? Да ли је то могуће ако се зна да је до сада продато само једно предузеће? Шта је разлог тако лошег учинка?

Учинак досадашње приватизације, продаја 22 медија и само једног од око 500 предузећа не изненађује ни мене ни остале чланове владе. Од 2008. доскора ниједна фирма није приватизована и било је преоптимистично очекивати да ће приватизација преосталих предузећа успети за годину дана. Ушли смо у завршну фазу приватизације, која у многим случајевима подразумева непопуларне мере, јер је ситуација изузетно тешка. Мало ко хоће да их купи, јер су дугови и историјске обавезе компанија огромни. Ипак, до маја следеће године дефинитивно ћемо завршити тај процес, који су други одуговлачили готово три деценије. Пре годину дана имали смо више од 500 предузећа у реструктурирању која нису могла да функционишу без помоћи државе. Највећи део њих биће решен до краја године. Део је већ процесуиран кроз стечајне поступке, а мањи део ћемо да вратимо у окриље већих јавно-комуналних предузећа. За велики број предузећа, ипак, следи стечај након чега ће један део отићи у ликвидацију, а други део продат у стечајном поступку.

Најавили сте да ће стечајеве, које је до сада водила Агенција за приватизацију, преузети Агенција за лиценцирање стечајних управника? Да ли то значи да немате поверење у Агенцију за приватизацију?

Стратегија за решавање ненаплативих потраживања, која је важна за оздрављење наше економије, предвиђа између осталог и знатно ефикаснији и бржи стечајни поступак. У том циљу планирамо формирање Стечајне агенције Србије, који ће ићи у две фазе. Прва фаза је припајање Центра за стечај из Агенције за приватизацију у Агенцију за лиценцирање стечајних управника. То треба да резултира значајним повећањем ефикасности целокупног стечајног поступка, транспарентности у вођењу свих стечајева и домаћинским управљањем јавном и друштвеном имовином. У другој фази кроз измене Закона о стечају, биће дефинисани и стечајни процеси и нова организација стечајева у Србији, као чиниоца савремених, тржишних токова у свету.

Да ли је тачно да лоше сарађујете са директором Агенције за приватизацију Љубомиром Шубаром, да немате исти концепт приватизације и да сте се посвађали због приватизације БИП-а и РТВ Врања?

Генерални проблем нашег друштва је у томе што се свака, па и професионална критика, своди на терен личних сукоба. Данима читам у медијима како смо директор Агенције за приватизацију и ја у некаквом рингу. То није тачно и не постоји у мом институционалном поступању ништа лично. Тачно је да ја нисам задовољан неажурним односом према потенцијалним инвеститорима, кога и дан-данас има у Агенцији, иако смо доласком на власт преузели обавезу да са таквим пасивним односом прекинемо. Дакле, не прихватам инертност, која постоји у понашању неких људи из Агенције за приватизацију, који је чак доживљавају као неки феуд, који може да поступа и без довољне координације са ресорним министарством. Поготово нисам задовољан ефикасношћу рада Агенције, ако се зна да у њој има око 300 запослених. Са овим, и још неким примедбама на њихов рад, директор Агенције је добро упознат. И ту нема елемената никакве афере како то делује у написима неких медија.

И на крају, не може се говорити ни о каквим различитим концептима, ни у случају БИП-а, ни РТВ Врање, јер се прецизне одредбе Закона о приватизацији, али и других закона који дефинишу ту тематику, за мог мандата као министра, морају стриктно поштовати.

Критичари новог закона о улагањима, кажу да ће овим прописом бити да озакоњено склапање тајних уговора, јер садржину уговора са инвеститорима грађани Србије неће моћи да виде ни уз помоћ повереника за информације од јавног значаја, већ ће морати да воде управни спор. Да ли је то тачно?

Током јавне расправе о закону о улагањима чуло се доста коментара и примедби, али данас имамо усклађен нацрт иза кога стоје и Светска банка, ММФ и остали важни партнери у реформама које спроводимо. Поносићемо се овим законом, који ће допринети да Србија постане најатрактивније одредиште у региону за улагања. На податке о улагањима примењују се одредбе закона којим се уређују информације од јавног значаја. И закон не предвиђа никакве тајне уговоре нити могућност доношења дискреционих одлука.

----------------------------------

Питања без одговора

Ако јавна предузећа заиста добро послују, зашто је у последње време повећан број активираних државних гаранција, питали смо министра Сертића, али одговор нисмо добили. Министар је пре неколико дана рекао да ће јавно рећи ко крши процедуре и „тражити одговорност”, али нама није открио чију ће одговорност тражити. Нисмо добили одговор ни на питање планира ли да се неком од директора тих предузећа захвали на сарадњи пошто је једном приликом после састанка са њима изјавио „да му нека предузећа личе на забавишта и да би их боље водили средњошколци”.