Петак, 12.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Петар Кочић у Кочану

Петар Кочић у Кочану
В. Ценић и свештеник Марко Милетић са аутором најлепше љубавне приче (Фото: Б. Ломовић)

Топличко Кочане – Јесте Дољевац средиште општине, али много дугује селу Кочане, јер настао је на њиховом имању, а Кочанци су његови најбројнији становници. Дољевац је још момчић, рођен пре 60 година крај железничке станице; Кочане су његов чукун-чукундеда: први запис је у турском дефтеру из 1444. године о насељу са десет домова и приходом од 745 акчи. Названо је по Турчину Кочанлији, чије се родно место у Турској исто звало. Прва школа је овде отворена 1879. године у турској кули (срушена 1918) и у њој су учила деца из шест села. Колико их је било на почетку, не зна се, али данас их је 60 у четири разреда. Кочанци су основали набављачко-потрошачку задругу 1924, три године потом овде је прорадила прва сеоска пошта у троуглу између Лесковца, Ниша и Прокупља, а 1929. Кочанци су имали и ФК „Раднички”, имају га и данас.

Гледано из авиона, Дољевац и Кочане су једно насеље крај Јужне Мораве и Пусте реке. Доле, на тлу, граница је јасна: деле их трачнице пруге којом сада, два пута дневно, протутњи воз од Ниша ка Прокупљу и обратно. Некада је композиција од више вагона одвозила Кочанце на посао у Ниш и Лесковац, а данас радника-путника нема ни за један вагон.

Али, у каквој су вези Кочане у Топлици и Петар Кочић из далеког Змијања под Грмечом, кад су, читаве протекле седмице, овде трајали Кочићеви дани?

– Године 1936, на двадесетогодишњицу приповедачеве смрти, кочански учитељи су основали Културно-просветно друштво „Петар Кочић”, са књижницом и читаоницом. Прошле године смо основали КПД „Троречје”, које зовемо још и „Петар Кочић”, рачунајући да смо настављачи традиције предратних учитеља. Можда нисте приметили, али ми управо шетамо Улицом Петра Кочића – показује нам таблу професор и песник Власта Ценић, агилни покретач свега у култури, просвети и народној традицији Кочана.

Кочанци су похитали да први обележе стогодишњицу Кочићевог упокојења (22. августа 1916). Доделили су награду „Мргуда”, насловљену по Кочићевој приповеци, на конкурсу за најлепшу љубавну причу. Добила ју је, у конкуренцији 181 приче, „Девојка са Ајшиним очима” Милоша Симића, мастер-студента из Крагујевца, Другом и трећом наградом обрадовани су Александар Арсенијевић из Београда и Момчило Јањичић из Инђије. На језичкој трибини „Локални говор у књижевном делу” говорили су проф. др Недељко Богдановић из Ниша, стручњак за дијалекте, књижевник Ранко Павловић из Бањалуке (о значењским димензијама Кочићевог језика), писац из Лесковца Драган Радовић и овдашња професорка Бранкица Живковић (о улози локалног, ресавског говора у градњи главног лика у „Петријином венцу”). Беседницима су се, потом, придружили и поједини слушаоци из сале. Трибина се догодила у Кочану, а не би је се постидели ни највећи градови у земљи.

Кочићеве дане обогатили су рецитатори, певачи и фолклорци из Алексинца, Пуковца, Кормана, Дољевца и других места, песници из Ниша, Сремске Каменице и Бањалуке. Наступало се у школи, Дому културе, кочанској Цркви Св. Архангела Гаврила. Уметник из Вучја Братислав Анђелковић приредио је многохваљену изложбу „Портрети патријарха Павла”. Кочанце је пријатно изненадила Бранка Станковић, библиотекар Електронског факултета у Нишу: довезла је више од 400 књига из личне библиотеке као поклон овдашњој школи. И сама је била обрадована својим чином.

– Реч је о разноврсној литератури, пре свега белетристичким делима. Али има и подоста стручних књига, понајвише из науке о језику. Могла сам их поклонити једној од толико нишких библиотека, али сигурно је да су житељима Кочана и Дољевца потребније и да ће овде мање „дремати” на полицама, а бити више читане – рекла нам је дародаватељка.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.