Кад је Хасан срео Ану

– Здраво, како си? Није било лако проћи кроз Мађарску, али ја сам коначно у Немачкој. Срећан сам што сам те срео у Србији – написао ми је Хасан, Сиријац кога сам недавно срела у „Миксалишту” док смо правили причу о избеглицама с Блиског истока.

Хасан Асабајши је тада претурао по гомили одеће тражећи мајицу и патике. Бројећи трећи дан београдског „стажа”, очекивао је пријатеље који су још били хиљадама километара далеко – у Турској. Давно су се договорили да ће се наћи у Београду како би наставили путовање према Немачкој.

На осредњем енглеском, причао ми је о својој домовини и родбини коју је оставио у Сирији. Очи би му потамнеле сваки пут када би се присетио невоља кроз које је пролазио да би се докопао Србије. Осмехивао се док је наглас маштао да ће, када се среди, на сигурно довести и своју породицу, како би коначно имали нормалан, удобан и безбедан живот. Као и већини избеглица, Београд му је био само успутна станица на путу до „европске будућности”.

Пристојно и ненаметљиво, замолио ме је да „селфијем” овековечимо наше познанство. Пристадох.

Његов „паметни телефон” био је на пуњачу. Морали смо да се послужимо мојим. Уз помоћ апликације „What's up” фотографију сам проследила на његов број.

Када сам завршила посао у „Миксалишту”, насмејани Хасан ме је џентлменски отпратио до капије. Чврстим стиском руке смо се поздравили.

Тај разговор, који је могао бити наш први и последњи, ипак није био крај Хасанове и моје „приче”.

Пре неколико дана, огласио се мој „What's up”. Зачудила ме је порука од корисника са позивног броја +963. Био је то Хасан. Јављао ми је да је безбедно стигао на одредиште.

Он је, каже, добро, а с рођаком је нашао смештај у кампу у Гремендорфу.

– Овде непрестано пада киша. Ја волим такво време јер су у мојој домовини зиме прекратке – преноси Хасан прве утиске из Немачке.

Хране и новца има, а спава на сувом и топлом.

– Немци су љубазни и према нама се односе са поштовањем. Своју будућност видим међу њима. Тренутно учим језик, а када „пропричам” немачки, планирам да наставим студије – каже младић из Сирије.

Виртуелном ћаскању истиче „рок трајања”. Уз извињење због краја разговора, Хасан објашњава да му је батерија телефона празна и да ће се ускоро поново јавити.

Многе избеглице долазиле су и одлазиле остављајући нас да се запитамо да ли су успели да пређу границе и дочепају се свог сна – Европске уније. За Хасана знамо да јесте.