Србија у очима странаца

Одговори иностраних гостију Четвртог сајма брендова, који јенедавно одржан у Београду, на питање „Како видите Србију” били су врло занимљиви: „То је нова земља”, „Снажна нација са много неискоришћених ресурса које морате употребити трасирајући пут у будућност”. Интересантан је био и одговор Кевина Келера госта из САД, који је констатовао да је Србија „стара земља али нова нација”.

– С временом ће и нека стара сећања да бледе. Можда ће превладати тенис и Новак Ђоковић. Верујте ми, Американци још уче о Србима – рекао је Келер.

Ово су били неки од закључака који су се могли чути на састанку Тима за примену стратегије и Савета за промоцију наше земље, одржаном у Палати Србије са иностраним експертима, чија ће запажања свакако бити драгоцена у реализацији пројекта „Изградња и позиционирање националног бренда Србије”.

Кроз разговор се искристалисала важна и често помињана назнака –да је Србија земља необично лепе природе, планина, бања, шума... Али, сазнало се и да већина гостијуо томе тек нештозна, али да нису имали прилике да то виде и доживе. Да ли је онда рецепт да све те стручњаке, када су нам већ дошли, потрпамо у минибус и кренемо у обилазак, како би они потом о нашим природним богатствима и Србији пласирали позитивну слику у свету?

Нажалост, многе планине немају одређену висину погодну за скијање, нису повољне ни за изградњу голф терена, а и голф није наш спорт...Изгледа је најбоље да верујемо у сопствену традицију, српско село и српског домаћина, да свету покажемо како имамо и равничарско, и шумадијско и планинско село, Мећавник и Сирогојно.

– О вашој земљи најпре нешто више треба да чују потенцијални страни инвеститори. Туризам је важна грана, али она захтева инострана улагања. Мислим да ће вам из резултата једне анкете коју смо спровели бити јасно о чему се ради. На питање „Да ли бисте посетили Србију” – око 80 одсто испитаника одговорило је потврдно. Међутим, на питање „Да ли бисте улагали у Србију” готово исто толико анкетираних је одговорило: „Не!” – казао је Хозе Филип Торес, експерт у области брендирања држава и региона, и при том нагласио да је већина дугорочних пројеката пропала јер су се владе и политике мењале, а према његовим речима „то мора бити процес, стратегија направљена за период од пет година”.

– Да бисте постали познати и лансирали слику о себи или неком домаћем производу важна је добра креација, идентификација и назив, а то могу осмислити квалитетни људи – напоменула је Дајан Кромер, специјалиста стратешке комуникације, и додала да би нам у фази у којој се налазимо била драгоцена помоћ сталних иностраних консултаната.

Након овог податка уследило је питање Војислава Жанетића, члана нашег Савета за брендирање: Колико се државних функционера с пуним радним временом у другим земљама бави проблематиком брендирања? Одговор је био: „Нико!” У Шведској је постојала једна таква институција, али је брзо пропала.