Све видљивији опоравак индустрије

У макроекономским кретањима у августу преовлађују добре вести, међу којима је међугодишњи раст индустријске производње од 12,9 и прерађивачке индустрије од 6,5, а прехрамбена индустрија је у августу имала раст од 2,8 одсто. То је најбољи резултат у 2015. години, речено је јуче на представљању најновијег броја часописа „Макроекономске анализе и трендови” (МАТ).

Економиста Иван Николић саопштио је да је дефицит текућег платног биланса од јануара до јула износио 795,4 милиона евра, што је 30,4 одсто мање него у истом периоду прошле године.

Нето прилив директних страних инвестиција је 1,014 милијарди евра. Девизне резерве су повећане 370 милиона евра, за разлику од пада у прошлој години од 1,209 милијарди евра, казао је Николић.

Међугодишња инфлација у августу стала је на 2,1 одсто и то као ефекат раста цена струје, хране и услуга.

Просечне нето зараде у августу су биле 2,1 одсто ниже у односу на јул, а реално за три процента, навео је он.

Говорећи о монетарним кретањима, Николић је подсетио да је смањена референтна каматна стопа на пет одсто и снижена је стопа издвајања обавезне резерве. Те тенденције ће се наставити. Зато ће банке морати томе да се прилагоде кроз смањење каматних стопа.

Аналитичар Стојан Стаменковић оценио је да је више од половине прерађивачке индустрије у августу имало позитивне трендове. Што се тиче кретања у индустрији, сматра да је и даље највећи проблем у хемијској индустрији која је окренута агрокомплексу, посебно панчевачка „Петрохемија”. Прерађивачка индустрија у овој години требало је да расте најмање шест одсто, а после паљења друге високе пећи у Смедереву раст те гране индустрије биће и већи, сматра Стаменковић.

Производња у „Фијату” варира после великог раста 2013. године и убудуће ће зависиће од улагања у развој инфраструктуре, конкретно од изградње пута Крагујевац–Баточина, који треба да повеже ФАС са Коридором 10.

Стаменковић је оценио да би могло да дође до раста тражње за возилима „Фијатове групације”, поготово у САД после афере са „Фолксвагеном” због лажирања података о издувним материјама из њихових дизел мотора.

Највећи удео у извозу у првих осам месеци ове године, по њему, имала је пољопривреда, која је само у августу у извозу учествовала са око 150 милиона евра.

Коментаришући прилив директних страних инвестиција, које су забележиле међугодишњи раст од 3,8 одсто у августу и износиле 1,014 милијарди евра, Стаменковић је оценио да „није богзна какав”.

Када се одузму средства од реинвестирања страних компанија, које већ послују у Србији, нето прилив страних инвестиција је око 600 милиона евра.

Србији би ове године требало око 1,7 милијарди евра директних страних инвестиција да би остварила планирани раст, казао је Стаменковић.

Буџетски дефицит у августу наставио је да пада и износио је 6,8 милијарди динара, тако да је за осам месеци ове године био 31 милијарду динара, што је неупоредиво мање у односу на прошлогодишње 142,3 милијарде динара.

Пад дефицита резултат је у највећем делу последица смањења плата и пензија у јавном сектору. Скок наплате акциза у августу износио је 85 одсто, а највише захваљујући увођењу акцизе на електричну енергију.

Добра вест је што је покренуто тржиште продаје проблематичних кредита, које за сада нема велике ефекте, али би могло да има велики утицај на финансијско тржиште у будућности, приметио је Стаменковић.