Кромпир садржи квалитетне беланчевине

Кромпир спада у кртоласто поврће и узгаја се и користи у целом свету. Потиче из Јужне Америке, одакле су га у Европу донели шпански истраживачи у 16. веку. Ово поврће је буквално спасило Стари континент од глади, иако се првобитно користило као храна за стоку. Код нас је дошао заслугом Доситеја Обрадовића и узгаја се широм Србије.

Богат је угљеним хидратима и скробом. Садржи мале количине беланчевина, али су оне зато одличног квалитета. Кромпир садржи и минералне соли (гвожђе, калијум, мало магнезијума), витамине Бе комплекса и Це витамин. Недостаје му калцијум и витамин Де. Количина витамина Це се смањује дугим чувањем плода, тако да се у пролеће изгуби готово целокупна количина уколико није правилно чуван. Калоријска вредност кромпира је 83 калорија у 100 грама.

Спрема се печењем, кувањем или пржењем. Пре употребе, без обзира на љуштење, мора темељно да се опере, па тек онда да се љушти. Веома важна напомена код љуштења кромпира јесте да се клице и зелени делови одстране, јер садрже отровну супстанцу соланин, која изазива поремећаје у варењу. Код љуштења кромпира мора да се води рачуна да се љушти што тање, јер се непосредно испод љуске налази највећи део витамина и минералних састојака.

Колики ће бити отпад при љуштењу зависи од старости и облика кртоле. Ољуштен кромпир требало би држати у води да не би дошло до деловања кисеоника из ваздуха на витамине и тамњења. Међутим, дужим стајањем у води долази до губитка хранљивих састојака услед растварања, па зато време плода у води мора да буде што краће, то јест кромпир треба љуштити непосредно пред термичку обраду. До промене боје на ољуштеном кромпиру долази због дејства кисеоника, посредством фермената оксидазе који се налази у кромпиру, при чему настаје меланин тамносмеђе до црне боје. Код кромпира куваног у љусци губици хранљивих састојака су најмањи.

www.nadijeti.com