Мајстор за наслове романа

 Клеменс Мајер, писац из Лајпцига, октобарски је гост Куће за писце, у организацији удружења „Крокодил”. Циљ овог програма јесте да се ауторима из европских земаља пружи могућност да месец дана бораве у Београду, раде на својим делима и уједно се упознају с друштвеним и књижевним приликама у Србији.

По завршетку гимназије, Клеменс Мајер (1977) бавио се најразличитијим пословима, радио на виљушкару и као носач намештаја, чиме је финансирао своје студије на Немачком институту за књижевност у Лајпцигу. За свој први роман „Када смо сањали” добио је бројна признања, укључујући књижевну награду МДР-а, награду немачке телевизијске куће за 2001. годину. О овој књизи о лајпцишкој стварности после пада Берлинског зида, снимљен је истоимени филм у режији Андреаса Дрезена, премијерно приказан на овогодишњем „Берлиналу”. Наша публика моћи ће да га види на Гете фесту, 14. октобра, у Културном центру Београда, од 20 часова.

За књигу „Ноћ, светла” 2008. је добио награду лајпцишког сајма књига. Ова књига преведена је на српски у издању „Самиздата Б92”, а реч је о збирци прича о ликовима на маргини, изложеним егзистенцијалним проблемима. Последњи роман Мајера „У камену” објављен је 2013, а 2016. појавиће се и на српском.

Клеменс Мајер каже да ће боравак у Србији искористити за сакупљање грађе за поглавље романа чија ће радња бити смештена у Београд, где један од јунака среће Тита. Са хрватским писцем Едом Поповићем, наиме, обишао је недавно крајолик око Велебита где је снимљен филм по књизи Карла Маја, чији су му авантуристички романи инспирација. Преводилац Дринка Гојковић рекла је да овог аутора занимају јунаци који су социјални аутсајдери са којих скрећемо поглед и назвала га је „мајстором за наслове”.

– Читаоци желе да читају о ликовима који стоје на ивици понора и да виде како се боре да у понор не падну – додао је аутор.

А преводилац Бојана Денић у његовој прози је приметила манифестацију светла као драматуршко средство за компоновање ритма романа.

– Сваки писац осетљив је на различите утицаје. Мене је светло одувек привлачило: било да је то зора, излазак сунца, неонска реклама или такси са жутим светлом, који превози моје ликове – каже аутор.

На питање колико у њему одзвања неки роман, кад га заврши, будући да су му текстови доста интензивни, Мајер је рекао да га је књига „Ноћ, светла” дуго пратила.

– После ње сам се вртео у круг. Питао сам се ко ће ово уопште да чита. Мучим се док пишем, цепам се на две личности, упадам у рупу. Кад завршим, помислим: „Сад могу и да умрем, не би ни то било лоше ”, а онда се појави нова прича и опет изнова...

М. С.