Лекари не иду на систематске прегледе

Кад пацијента „ухвати” нека прехлада, грип или инфекција лекари саветују обавезно мировање и одлазак на боловање. А када су доктори болесни не иду често на боловање – једно од истраживања протеклих година показало је да је најнижа стопа одсуства са посла због болести управо код медицинара. Најчешће негирају болест, занемарују симптоме, сами се лече...

Истраживање Лекарске коморе Србије показује да 32,8 одсто доктора увек ради када је болесно, а често то чини 33,8 одсто медицинара. Комплетни резултати истраживања биће представљени сутра и прекосутра на скупу „Дани Спасе Анђелића”, који ЛКС организује у хотелу „Тулип ин”.

– Анкетирани лекари изјавили су да раде и онда када су преморени и то у 52,6 одсто случајева. Докторе често мучи повишен крвни притисак на који се пожалило 27 одсто анкетираних. Од поремећаја срчаног ритма пати 11,5 одсто лекара који су попунили упитник, мигрене има 8,9 одсто, а алергије и реуматске болести 8,5 одсто – наводи др Слађана Мајкић, специјалиста медицине рада.

Доктори који су у последњих годину дана посетили изабраног лекара то су чинили због прописивања терапије, добијања упута за специјалистичке прегледе или лабораторијске анализе и повреда. Готово половина испитаница код гинеколога је последњи пут била пре више од годину дана, а има и оних које то нису учиниле никад.

– Код приватника анкетирани су најчешће тражили услуге стоматолога. То што у приватним ординацијама нема чекања најчешћи је разлог за одлазак код њих на преглед, али и зато што су принуђени јер неке прегледе могу само да обаве у приватном сектору, али и зато што приватници квалитетније раде... – истиче доцент др Дејан Нешић.

Мали број лекара одлази на редовне систематске прегледе, где могу да се открију бројна обољења у зачетку. На ове прегледе требало би да их шаље послодавац, истиче професор др Александар Миловановић, директор Института за медицину рада „Др Драгомир Карајовић”, али због недостатка новца – то не ради.

– То није обавезно, а никоме се не избијају паре из џепа да сам плаћа. Чињеница је да би за лекаре било значајно да бар једном у три године иду на превентивни преглед који би обухватио лабораторијске анализе, ЕКГ налаз, спирометрију, преглед код офталмолога и ОРЛ стручњака. За разлику од лекара других специјалности, они који раде у установама где има зона зрачења морају да иду на систематске прегледе једном годишње, а ако имају неку аномалију једном у шест месеци – додаје др Миловановић.

Као кључни савет пацијентима, лекари често истичу престанак пушења, али многи ни сами не могу да се одрекну ове навике. Дешава се и да неки, упркос забрани пушења у здравственим установама, ипак, тајно запале цигарету у ординацији, у нади да их нико неће пријавити. Истраживања су показала, наглашава др Срмена Крстев, председница Комисије за превенцију употребе дувана Министарства здравља, да 30 одсто лекара конзумира цигарете, као и око 50 одсто медицинских сестара!

– Ако неко пуши у установи или у дворишту, казна је 5.000 динара, а шеф или директор који је одговоран за кршење забране пушења може да буде кажњен са 500.000 до милион динара – наглашава др Крстев.

-----------------------------------------

Истраживање ЛКС-а

Међу 864 анкетираних лекара:

57,98% сматра своје здравље као добро/врло добро

58,95% је оценило задовољство садашњим животом са 6 до 8, на скали од 1 до 8

62,23% је незадовољно примањима

61,94%  би поново уписало медицину