Lekari ne idu na sistematske preglede

Kad pacijenta „uhvati” neka prehlada, grip ili infekcija lekari savetuju obavezno mirovanje i odlazak na bolovanje. A kada su doktori bolesni ne idu često na bolovanje – jedno od istraživanja proteklih godina pokazalo je da je najniža stopa odsustva sa posla zbog bolesti upravo kod medicinara. Najčešće negiraju bolest, zanemaruju simptome, sami se leče...

Istraživanje Lekarske komore Srbije pokazuje da 32,8 odsto doktora uvek radi kada je bolesno, a često to čini 33,8 odsto medicinara. Kompletni rezultati istraživanja biće predstavljeni sutra i prekosutra na skupu „Dani Spase Anđelića”, koji LKS organizuje u hotelu „Tulip in”.

– Anketirani lekari izjavili su da rade i onda kada su premoreni i to u 52,6 odsto slučajeva. Doktore često muči povišen krvni pritisak na koji se požalilo 27 odsto anketiranih. Od poremećaja srčanog ritma pati 11,5 odsto lekara koji su popunili upitnik, migrene ima 8,9 odsto, a alergije i reumatske bolesti 8,5 odsto – navodi dr Slađana Majkić, specijalista medicine rada.

Doktori koji su u poslednjih godinu dana posetili izabranog lekara to su činili zbog propisivanja terapije, dobijanja uputa za specijalističke preglede ili laboratorijske analize i povreda. Gotovo polovina ispitanica kod ginekologa je poslednji put bila pre više od godinu dana, a ima i onih koje to nisu učinile nikad.

– Kod privatnika anketirani su najčešće tražili usluge stomatologa. To što u privatnim ordinacijama nema čekanja najčešći je razlog za odlazak kod njih na pregled, ali i zato što su prinuđeni jer neke preglede mogu samo da obave u privatnom sektoru, ali i zato što privatnici kvalitetnije rade... – ističe docent dr Dejan Nešić.

Mali broj lekara odlazi na redovne sistematske preglede, gde mogu da se otkriju brojna oboljenja u začetku. Na ove preglede trebalo bi da ih šalje poslodavac, ističe profesor dr Aleksandar Milovanović, direktor Instituta za medicinu rada „Dr Dragomir Karajović”, ali zbog nedostatka novca – to ne radi.

– To nije obavezno, a nikome se ne izbijaju pare iz džepa da sam plaća. Činjenica je da bi za lekare bilo značajno da bar jednom u tri godine idu na preventivni pregled koji bi obuhvatio laboratorijske analize, EKG nalaz, spirometriju, pregled kod oftalmologa i ORL stručnjaka. Za razliku od lekara drugih specijalnosti, oni koji rade u ustanovama gde ima zona zračenja moraju da idu na sistematske preglede jednom godišnje, a ako imaju neku anomaliju jednom u šest meseci – dodaje dr Milovanović.

Kao ključni savet pacijentima, lekari često ističu prestanak pušenja, ali mnogi ni sami ne mogu da se odreknu ove navike. Dešava se i da neki, uprkos zabrani pušenja u zdravstvenim ustanovama, ipak, tajno zapale cigaretu u ordinaciji, u nadi da ih niko neće prijaviti. Istraživanja su pokazala, naglašava dr Srmena Krstev, predsednica Komisije za prevenciju upotrebe duvana Ministarstva zdravlja, da 30 odsto lekara konzumira cigarete, kao i oko 50 odsto medicinskih sestara!

– Ako neko puši u ustanovi ili u dvorištu, kazna je 5.000 dinara, a šef ili direktor koji je odgovoran za kršenje zabrane pušenja može da bude kažnjen sa 500.000 do milion dinara – naglašava dr Krstev.

-----------------------------------------

Istraživanje LKS-a

Među 864 anketiranih lekara:

57,98% smatra svoje zdravlje kao dobro/vrlo dobro

58,95% je ocenilo zadovoljstvo sadašnjim životom sa 6 do 8, na skali od 1 do 8

62,23% je nezadovoljno primanjima

61,94%  bi ponovo upisalo medicinu