Минерали отичу у земљу

Подземне воде теку ли, теку и наше богатство процењено на 4.000 литара термоминералне воде у секунди користимо тек три до пет одсто. Пре осамдесет година Врњачка Бања је имала већу посету од Бледа и Дубровника заједно, а данас наши туристи одлазе да се бањају у суседне земље

Србија је богата лековитим изворима о којима се већ вековима испредају приче и предања. Да то није само празна митологија, потврђују и наши стручњаци који истичу да још нисмо у потпуности спознали све богатство подземних вода. Веровали или не, 1936. године највећа туристичка дестинација у тадашњој Југославији била је Врњачка Бања, са 36.000 посетилаца, затим Блед, са 11.000, и тек на трећем месту Дубровник. Данас је стање много другачије, наше бање имају много мању посету, не само у поређењу са туристичким местима на мору, него и са бањама у суседству. Из Србије у мађарске спа-центре оде сто хиљада туриста годишње, више него што одлазе у домаћа одмаралишта.

Ово су неки од интересантних података до којих смо дошли у разговору са експертима за лекове воде и њихов значај за здравље људи,  др Оливером Крунић, професорском минералних вода на Рударско–геолошком факултету и др Томиславом Јовановићем, професором физиологије на Медицинском факултету у Београду.

Где се наша земља налази на лествици држава које су богате минералним водама?

По броју извора минералних и термалних вода Србија је у светском врху. До сада је у нашој земљи регистровано више од 300 лековитих извора и око 600 извора маломинерализованих вода које су потенцијални ресурс за флаширање. Минералне и термалне воде су распоређене на преко 60 одсто националне територије, али се, нажалост, користи свега неколико процената. Подземне воде са повишеним садржајем минерала, олигоелемената и повишеном температуром права су драгоценост због свог специфичног хемијског састава. Могућности њиховог коришћења су вишеструке: у балнеотерапији, туризму, спорту и рекреацији, у пољопривреди, као извор геотермалне енергије, у козметичкој индустрији и индустрији експлоатације ретких елемената и једињења.

2. Да ли то значи да нам пристаје назив „земља бања”?

Можемо се звати земљом бања – иако код нас такозваних активних бања има педесетак, нажалост, само неколико у савременом смислу то јесу. Србија је богата још једним природним благом, лековитим блатом – пелоидима, кога има у Сијаринској бањи, у Меленцима, Бањи Ковиљачи... Иако се доста разликују по саставу, наше минералне воде су веома лековите због топлоте, влажности и високе моћи апсорпције.   У Србији има доста подземних вода са температуром преко 150 степени. То омогућава велику могућност примене, од грејања и хлађења објеката, затим балнеологије и рекреације, преко грејања стакленика, сушења житарица, рибогојства и процеса у индустрији до топљења снега са отворених површина…

4. Да ли богатство наших терена прате и адекватна научна истраживања?

Нажалост не, код нас извори лековите воде немају третман какав заслужују и какав му пружају високоразвијене земље. Пре свега, не постоји база података о свим локалитетима у Србији, неки крајеви су боље истражени, неки лошије, извори нису категорисани по квалитету, количинама, лековитости... нема ни норматива у погледу права на коришћење, концесија и осталих питања из овог домена.

5. Шта спречава да се наши ресурси боље користе и истраже?

До сада је искоришћен само део великог потенцијала лековитих вода. Могућности су далеко веће, али и препреке су бројне, мада се укратко могу описати као недостатак  финансијских средстава, интересовања и лоша организација.

6. Шта је неопходно урадити како би се садашња ситуација поправила?

Пре свега, потребна је одлука на државном нивоу о сагледавању целокупног ресурса и његовог стратешког значаја, како за развој државе, тако и за развој појединих њених региона и општина. Следећи корак је оснивање мултидисциплинарног тима стручњака из разних области који би израдио Атлас минералних, термалних и термоминералних вода у Републици Србији. Овај пројекат би се реализовао у неколико фаза, од припрема, преко теренских истраживања, систематизације података, до публиковања Атласа са пратећим прилозима.

7. Који су садашњи проблеми, шта карактерише коришћење минералних извора?

Савремени начин живота, у чијем је средишту само економски интерес, угрожава животну средину и прети да изазове праву еколошку катастрофу. Непостојање планских аката и контроле градње доводи до дивље урбанизације бањских центара и изградње дивљих приватних објеката за смештај туриста. Овакав начин поступања на појединим локалитетима довео је до загађења ресурса минералних, термалних и термоминералних вода због којих иначе туристи походе те локалитете.

8. Да ли постоји интересовање инвеститора и које су препреке са којима се суочавају?

На основу стечених искустава, показало се да има домаћих и страних инвеститора који желе да улажу. Међутим, због недовољне покривености расположивим информацијама о самим локалитетима најчешће одустају од улагања у ове ресурсе. С друге стране, органи државе, занемарујући овај ресурс, доводе до тога да се известан број појава експлоатише дивље или је узурпиран од стране приватних корисника који локалитете и након више од 20 година нису привели намени.

9. Постоје ли неки показатељи колико се користе лековите воде код нас?

Термалне лековите воде и њихов потенцијал од давнина, па и данас, основа су развоја бања. Да би овај потенцијал прерастао у ресурс и постао подлога за доношење стратегије развоја бања, он мора бити знатно више истражен. Досадашња вишедеценијска истраживања издвојила су предности термалних вода у бањама Србије, а то су природни лековити фактор, традиција бањског лечења, богати културно-историјски споменици, одличан географски положај, предели, архитектура, храна, ниске цене терапијских услуга. С друге стране, недостаци су лоша инфраструктура, заостала опрема, недостатак обуке за бројне програме, слаба маркетиншка покривеност, недостатак финансијских средстава.

Бањски туризам би могао значајно да допринесе девизном приливу. Наше богатство је процењено на 4.000 литара термоминералне воде у секунди, а проценат искоришћености је три до пет посто. Традиција наших бања дужа је него мађарска, а ако кажемо да Аустрија годишње зарађује од туризма 60 милијарди долара, нама би и милијарда донела пуно на плану запослености и привредног развоја.

10. Колико су бање значајне у медицини?

Иако су бање цењене у Европи и Јапану, за њих и Американци почињу да се интересују и да улажу у откривање лековитих потенцијала. Они сада откривају да су и њихови прастановници знали много о коришћењу лековитих вода за заштиту и чување здравља и увиђају да могу много новца да уштеде у здравственим фондовима ако улажу у спа-центре и тако превентивно делују на своје становништво. Бањски туризам има задатак да очува здравље, продужи живот, да убрза рехабилитацију, а тек на трећем месту да лечи.

Драгољуб Стевановић

-----------------------------------------

Флаширање почело у 16. веку

Употреба изворских вода за одржавање здравља и лечење ушла је у историју људског рода још код Кинеза, Египћана, Арапа, Келта, од осам хиљада до две хиљаде година пре нове ере. Хипократ је први почео да систематски примењује балнеотерапију за лечење својих пацијената у чувеном центру на острву Кос, где је живео и радио.

Најстарији постојећи извор је у Мерану у Италији, који се користио још пре седам хиљада година.

Флаширање и извоз минералних вода почео је изненађујуће давно. Вода из бање Спа у Белгији долазила је у главне градове Европе у 16. веку, док су италијанску минералну воду користили морепловци на бродовима.

Значајно је и да је први систем грејања који је користио топле изворе саграђен 1892. године у држави Ајдахо у САД,  док је прва геотермална електрана саграђена 1904. у Италији.

Коришћење минералних вода у Србији датира од најстаријих времена. У време Римљана у новопазарској бањи постојала су два купатила.

Остаци римске културе нађени су и у Нишкој бањи, Бањи Ковиљачи, Сланкамену, Врањској, Куршумлијској бањи...

Доласком Словена на Балканско полуострво наслеђује се и традиција коришћења тих вода. Наши владари су подизали манастирске задужбине поред минералних вода или у њиховој близини (Студеница, Сопоћани, Рас...).

-----------------------------------------

Јубилеј

У новембру ове године навршиће се тачно 180 година од првих истраживања минералних вода у Србији. На позив кнеза Милоша 1835. године, тада познати стручњак Ж. А. Хердер допутовао је у Србију и одредио је физичка својства и хемијски састав, и на основу сакупљених података дао вредне оцене о нашим минералним водама, упоређујући их са до тада најпопуларнијим у Европи. У знак сећања на дан када су кнезу Милошу предати подаци хемијских анализа, овај значајни јубилеј биће пригодно обележен, истиче професор др Томислав Јовановић, специјалиста за балнеоклиматологију.

– Бањски туризам би могао значајно да допринесе девизном приливу. Мањкавост наших бања је у томе што немају специјализоване програме за опоравак у понуди, како би свако могао да одабере оно што њему одговара. Зато су стране бање у предности, јер у нашима гости проводе време по сопственом нахођењу. А то је штета, јер је традиција наших бања дужа од многих европских. Највећа туристичка велесила је Аустрија, која је спојила бањски туризам са зимским, и зарађује 60 милијарди евра годишње. Због богатстава која поседујемо заслужујемо да будемо равноправни са Чесима, Аустријанцима, Немцима, Мађарима. Јер, савремени човек све више је усмерен на очување здравља, закључује др Томислав Јовановић из Института за физиологију.

-----------------------------------------

Народ верује у божанску моћ

Стручњаци Народног музеја из Ужица и Етнографског музеја из Београда истраживали су воде на ширем подручју југозападне Србије уз подршку Министарства културе. Пројектом „Лековити и чудотворни извори” руководио је Марко Стојановић, виши кустос Етнографског музеја. Током теренског рада истражено је више од 20 планинских извора, већином лековитих.

– Сви ти извори и данас живе, људи их посећују без обзира каква им је приступачност. И верују у лековитост тих вода, па их користе за очи, кожна, кардиоваскуларна, коштана, нервна и разна друга обољења. Најчешће су извори посвећени мушким свецима, и то најпре Светом Сави и Светом Јовану Крститељу, због веровања у народу да имају божанску моћ исцељења. Трагајући за изворима у забити, стручњаци су разговарали и с многим мештанима, од којих неки деценијама ту долазе, и који су описали своја искуства, а најчешће је да се на изворима лече кожне болести, води и живци. Посебно је интересантан пример из Камене горе изнад Пријепоља, која је позната као село стогодишњака, где постоји чак 125 регистрованих извора бистре и пијаће воде, каже Стојановић. Народ у златиборском крају је веровао да се код извора у Голову појављују натприродна бића, и ноћу се клонио те воде. Постоји веровање да извор Лађевац на бајинобаштанској реци Рачи помаже и нероткињама, а корисно дејство мокрогорске Беле воде за вид и кожне болести научно је потврђено.