Порезници отерали у стечај 188 предузећа

Пореска управа објавила је да је покренула 188 стечајних поступака. Тиме је дала „допринос” да се листа предузећа у стечају, на којој их је већ 791 по разним основама, додатно прошири баш за она код којих су предлагачи управо порезници.

– Пореска управа Републике Србије је у складу са Законом о стечајном поступку из 2004. године и Законом о стечају из 2009. године, уплативши предујам, покренула 188 стечајних поступака, међу којима и за Београдску индустрију пива – БИП. Реч је већином о предузећима у друштвеној својини. У свим овим случајевима стечајни поступак је отворен на основу правоснажне одлуке надлежног суда, имајући у виду да су испуњавали законске основе за покретање стечаја – наводи се у одговору на наше питање о којим се предузећима ради.

Порезници наводе да стечај није једини начин наплате пореског дуга, већ се у зависности од процене примењују и други модели, односно предузимају друге законом прописане мере које се сматрају ефикасним. У сагледавању могућности наплате доспелих пореских обавеза, Пореска управа према дужницима предузима мере из своје надлежности у циљу што повољнијег намирења. Покретање стечајног поступка један је од инструмената наплате који се примењује када су испуњени законски услови и у пракси се најчешће примењује када се исцрпе други начини намирења којима се обезбеђује бржа и боља наплата.

Значајан број пореских дужника у претходном периоду био је у статусу реструктурирања што значи да није било могуће потраживања наплатити принудним путем. Престанком заштите извршења реактивирани су налози за принудну наплату из претходног периода.  

Љубодрага Савића, професора Економског факултета у Београду, не чуди што се у овом случају покретања стечаја ради о предузећима у друштвеној својини и каже да је то још увек мали број покренутих стечајева.

– Било је и успешних приватизација, али и оних које то нису. Нови власници су направили дугове према запосленима, држави, банкама, добављачима. Држава је раскинула уговор и поставила заступнике свог капитала. Ретко које од тих предузећа се опоравило и дугови за камате, порезе наставили су да се гомилају. Многа од друштвених предузећа нису ни нуђена на продају и знало се да су кандидати за стечај – каже Савић.

Он додаје да многа од тих предузећа немају ни имовину ни запослене тако да њихов стечај и није велика штета. Јер, међу њима нема оних 17 повлашћених с 20.000 запослених. Он додаје да је из тих предузећа отишао свако ко је могао да нађе посао, а да су остали синдикални повериоци и руководиоци. Та предузећа су једно време могла да опстану од помоћи коју им је држава давала.

Добро је, каже наш, саговорник што су зараде запослених добиле приоритет у исплати из стечајне масе, али каже да је закон у том делу промењен касно када пара више и није остало.

– Црта се мора подвући, јер није ствар у томе што су та предузећа проблематична, већ што другима наносе штету, добављачима на пример, па и њих вуку у стечај. Иза њих је остала мала стечајна маса и процењујем да повериоци могу да наплате само мали део потраживања, трећину или четвртину – каже наш саговорник.

Да заступници државног капитала нису били баш срећно решење за многа предузећа за Савића је пример БИП над којом је управо отворен стечај.

– То је просто невероватно. Пивара је продата Литванцима, држава је раскинула уговор и поставила заступника. Шта заступник зна о том бизнису, као да је пао с Марса или да је пао на Марс. То су чиновници који гледају да не направе неку грешку, немају искуства, организационих способности – каже Савић.

Савића не чуди што у новој тури стечаја нема приватних фирми, јер се код њих посао, како каже, другачије завршава. Сами приватници, каже он, исисају фирму, ликвидирају је и оставе јој дугове и имовину из које ништа не може да се наплати. После оснују друго предузеће.

-------------------------------------------------

Исплатни редови

Стечајни повериоци се, у зависности од њихових потраживања, сврставају у исплатне редове. Стечајни повериоци нижег исплатног реда могу се намирити тек пошто се намире стечајни повериоци вишег исплатног реда.

У први исплатни ред спадају неисплаћене нето зараде запослених и бивших запослених, у износу минималних зарада за последњих годину дана пре отварања стечајног поступка са каматом од дана доспећа до дана отварања стечајног поступка и неплаћени доприноси за пензијско и инвалидско осигурање запослених за последње две године пре отварања стечајног поступка.

У други исплатни ред спадају потраживања по основу свих јавних прихода доспелих у последња три месеца пре отварања стечајног поступка, осим доприноса за пензијско и инвалидско осигурање запослених.

У трећи исплатни ред спадају потраживања осталих стечајних поверилаца. У четврти исплатни ред спадају потраживања настала две године пре дана отварања стечајног поступка по основу зајмова.