Ердоганова звезда

У европским медијима турски председник Реџеп Тајип Ердоган има репутацију аутократе који тлачи сопствени народ и раздире земљу провоцирајући курдску побуну и јачајући исламистичке снаге у Сирији. Али чим се испоставило да је тај ужасни „домаћин” вољан да у својој кући, на турској територији, задржи оне које ЕУ не би да прими – више од два милиона избеглица из Сирије и с других ратишта по Азији и Африци – Ердоган је постао мезимац Брисела.

За то што ће, помоћу појачане контроле границе према Грчкој и три милијарде евра помоћи које ће му дати ЕУ, чинити све да држи избеглице даље од европског прага, Ердогану је стављено у изглед да ће његови сународници моћи без виза да улазе у Европу. Док је донедавно оптуживан да је Турску удаљио од примања у унију, сад се Ердогану обећава да ће процес придруживања за његову земљу, након 28 година одуговлачења, бити убрзан и да ће се звезда с турске заставе придружити онима на барјаку ЕУ.

Због Ердогана је на неодређено време одложено и објављивање извештаја о напретку у придруживању земаља западног Балкана, који увек стижу средином октобра, као по реду вожње. Сви ти извештаји, укључујући и онај о напретку Србије, чекаће док се не заврше парламентарни избори у Турској, на којима Ердоган жели да освоји апсолутну власт. Брисел не жели да са незаобилазним поразним опаскама о стању људских права у Турској доведе Ердогана у неприлику. Ту сметњу су лидери ЕУ предусретљиво отклонили, невешто се правдајући како је обелодањивање извештаја померено само зато да не би „пали у сенку” самита о сиријској кризи.

Ни главни европски табу, геноцид, није више недодирљив. Деценијама Анкара није могла да у Европи нађе неког ко би се с њом сложио да Турска није починила геноцид над Јерменима. За разлику од холокауста, забрана негирања тог злочина није уписана у европске законе, али општи став је био да су Јермени, слично Јеврејима, били жртве геноцида. Ердоган је истомишљеника по том питању успео да нађе у Европском суду за људска права који је, након година већања, управо сада одлучио да Швајцарска није имала основа да лидера турске Патриотске странке Догуа Перинчека осуди за расну дискриминацију због тога што је геноцид над Јерменима назвао великом међународном лажју.

Тако је Ердоган постао љубимац ЕУ само зато што је „спасава” од избеглица, премда се сматра да би њих можда било мање да није било неких турских потеза у Сирији. То је Бриселу сад неважно, као и европске норме о људским правима и добробит Турака, за које су донедавно били забринути да им Ердоган уништава земљу – битно је само да на том грозном месту држи избеглице.