И Немци би уступке од ЕУ које траже Британци

Од нашег дописника

Франкфурт, Хајделберг – Иако се очекивало да ће на минулом самиту лидера Европске уније британски премијер Дејвид Камерон напокон изнети бар неке конкретније захтеве о томе какве уступке Британци очекују од ЕУ како је не би напустили, то се ипак није догодило. О могућем „брегзиту” (излазак Велике Британије из ЕУ) европска „двадесетосморица” безмало да нису ни разговарали, осим што је Камерон обећао да ће почетком новембра председнику Европског савета Доналду Туску послати писмо у којем ће детаљније изложити промене које жели да постигне у преговорима о британском чланству у ЕУ.

„Темпо ће се сада убрзати и ја ћу поново изложити четири кључне области где нам је потребна промена, што ће бити темељ промена које ће почети у новембру”, рекао је Камерон у Бриселу, указујући да ће се све убрзати до следећег самита ЕУ, који је планиран за 17. и 18. децембар. „Уверен сам да можемо да постигнемо добар договор за Велику Британију и поправимо ствари које би требало да буду поправљене.”

Суочени са решавањем избегличке кризе, остали лидери се нису освртали на „брегзит”, осим немачке канцеларке Ангеле Меркел, која је пре самита у говору у Бундестагу рекла да ће Берлин конструктивно радити с Лондоном на траженим реформама ЕУ, али да се не може преговарати о основним принципима ЕУ.

„Постоје питања о којима се не преговара. Постоје достигнућа европских интеграција око којих нема ’ценкања’, на пример о принципима слободног кретања и принципу недискриминације”, рекла је канцеларка, која сматра је могуће постићи „прихватљив компромис”.

Она је пре недељу дана о томе директно разговарала са Камероном, који је Британцима обећао да ће до краја 2017. расписати референдум о британском чланству у ЕУ, а да ће претходно испословати уступке од ЕУ. Засад није изнео ниједан конкретан захтев, али дипломатски извори наводе да ће тражити експлицитну заштита статуса британске фунте и лондонског финансијског центра Сити, потом ограничавање социјалних бенефиција за мигранте, подстицање економске конкурентности, али и заштиту суверенитета, као и могућност да Лондон не учествује у стварању „још уједињеније уније”.

Поруком да нема преговора о основним принципима ЕУ, Меркелова је заправо Камерону рекла да, између осталог, не може да добије дозволу да смањи социјалне бенефиције држављанима осталих земаља ЕУ који се преселе у Британију да тамо живе и траже посао. Упркос томе, дипломатски извори наводе да Меркелин кабинет већ разрађује могуће сценарије реализације реформи које би Лондон могао да тражи. Берлин заправо правно анализира које би реформе могле да буду спроведене и без промене оснивачких уговора ЕУ, за шта је неопходна подршка свих чланица, као и одобрење националних парламената или расписивање референдума.

И док се званични Берлин „мршти” на захтеве Британаца, два одвојена истраживања јавног мњења показују да немачка јавност и пословна заједница виде позитивне стране Камеронових захтева. Штавише, желели би и да Немачка добије те уступке.

Према истраживањима Британске привредне коморе у Немачкој и берлинске канцеларије невладиног института „Опен Јуроп”, убедљива већина немачких пословних људи (67 одсто) и немачке јавности (64 одсто) подржава реформе које траже Британци, нарочито оне које се тичу тога да се држављанима ЕУ ограничи право да се преселе у другу земљу ЕУ и да тамо одмах добијају социјалне бенефиције, попут накнаде за незапослене. Како истичу истраживачи јавног мњења, Немци имају слично мишљење као и Британци, али само онда када су питани о конкретним реформама, а не да ли би требало Британцима омогућити изузеће из правила ЕУ.

„Поставили смо им конкретна питања о реформама које би требало да буду примењене унутар целе ЕУ, не само оне које би могле да буду ’одобрене’ само за Британце”, рекао је директор берлинске канцеларије „Опен Јуропа” Михаел Волгемут, представљајући резултате истраживања.

На питање да ли би национални парламенти требало да имају право да могу да блокирају донесене прописе ЕУ, 61 одсто немачких бизнисмена и 64 одсто „обичних” Немаца је одговорило потврдно, што би одговорила и већина Британаца.

„Оно што Велика Британија сугерише подржавају велики делови становништва. Многе тога је у немачком интересу”, каже Андреас Мајер Швикерат, шеф Британске привредне комора у Немачкој. „Такве ставове можда не подржавају у Француској и Италији, али о већини питања Немци и Британци су сагласни.”

Швикерата највише брине да би, ако Британија изађе, „ЕУ могла да се распадне”, док немачки министар финансија Волфганг Шојбле сматра да би „брегзит био катастрофа за Велику Британију и Европљане”. Због евентуалног „брегзита” жалило би 89 одсто испитаних немачких пословних људи, али у општој популацији удео је знатно мањи – 55 одсто. Истраживачи немају одговор на питање зашто Немце не брине превише могући одлазак Британије из ЕУ, али указују и да ако Меркелова учини уступке Камерону то неће бити тако непопуларно међу њеним гласачима.

Рачунајући на то, али и на утицај Меркелове унутар ЕУ, Камерон је од мајских британских парламентарних избора чак три пута посетио Немачку покушавајући да приволи канцеларку на своју страну. Међутим, према мишљењу коментатора „Сандеј тајмса”, он греши што сувише наде полаже на договор са Меркеловом, уместо да се у вези с овим фокусира на грађење савезништва са британским „природним савезницима” – Скандинавијом и источном Европом. Осим тога, како истиче коментатор лондонског „Обзервера”, то што је Британија одлучила да не учествује у програму расподеле избеглица унутар ЕУ „тешко да је рецепт за охрабривање лидера ЕУ да одобре (Британији) додатна изузећа” од правила ЕУ. То је понајмање охрабрило Меркелову, која је решавање избегличке кризе ставила у центар своје политике.