Ћирилица само на надгробним споменицима

Книн – Осим на надгробним споменицима, ћирилице у Книнској крајини, више нигде нема, каже Јован Тишма, председник Српског демократског форума у Книну наглашавајући да „Хрватска пред светом маше и поноси се својим Законом о националним мањинама, док на терену чини дијаметрално супротне ствари.”

Када су Срби у питању, све у Хрватској као коначан циљ има да нас не буде у власти односно да нас не буде више него што је потребно да будемо и останемо национална мањина, тврди Ратко Гајица, заступник у хрватском сабору.

У предратној книнској општини међу 48.000 њених становника било је више од 85 одсто Срба.

– Данас је однос исти, али у корист Хрвата. Срба је данас у Книну мање од десет посто. Нема их ни међу запосленима. Тек је три посто Срба дошло до радног места у државним институцијама и јавним предузећима. Овде се вратио ко је мислио да се врати. Заинтересованих за повратак више нема. Не зато што неће, већ због непостојања егзистенцијалних услова за останак и опстанак на дедовини, наставља Тишма.

Када се о српском питању у Хрватској поведе реч онда је неизоставна улога Агенције за промет некретнина која је, како каже саборски заступник Гајица, „развластила Србе.”

– Агенција за промет некретнина, посебно активна неколико првих поратних година, кривотвореним документима дошла је до многих српских имања. Држава је та имања касније откупљивала и делила их, углавном, Хрватима избеглим из Босне. Убеђени смо да ће свих педесетак тужби пред хрватским правосуђем бити решене у корист Срба чиме ће се, коначно, доказати да је хрватска држава низ воду бацила петнаестак милиона куна колико је издвојила за откуп тих некретнина. У Хрватској је, дакле, чак и фалсификатима, чињено све да дође до промене етничке структуре, каже Ратко Гајица.

Градоначелница Книна Јосипа Римац демантује наводе Гајице тврдећи да „откупа са фалсификованим документима није било више од два случаја.” Римчева, међутим, признаје да је „само у Книну, око пет стотина станова у којима су пре рата живели Срби, уступљено држави која их је, потом, поделила ратним ветеранима и Хрватима избеглим из Босне.”

Хрватска држава не престаје да на подручјима, пре рата насељених искључиво Србима, гради стамбене објекте за Хрвате избегле углавном из Босне и са Космета. Тако су се у српском селу Голубић, код Книна, Хрвати већ уселили у педесетак новосаграђених кућа. Слично насеље је подигнуто и у предграђу Кистање где су смештени Хрвати избегли из Јањева на Космету.

-----------------------------------------------------------

Разбијање српског бирачког тела

Од предратне книнске општине данас је начињено чак шест административно територијалних целина. Ту су кистањска, ервеничка, цивљанска, кијевска и општина Бискупија те град Книн у чијем саставу су и Оћестово, Плавно, Голубић, Стрмица и Полаче, села која су насељена углавном Србима.

Нова територијална организација, кажу у Српском демократском форуму, заправо је имала за циљ да „разбије српско бирачко тело које ни по коју цену није могло бити целина и на једном месту.”

-----------------------------------------------------------

Готовина поред Секе

На центрaлном градском тргу у Книну који је пре рата носио име Маршала Тита, а данас Анте Старчевића, два велика постера. На једном Анте Готовина, а на другом Сека Алексић која у кафићу „Пикадили ” у Сињу, промовише свој нови CD. У Книну то мало кога чуди пошто је, како каже један Хрват избегао из Вареша, „на Балкану, а самим тим и у Хрватској данас све могуће.”