Ултиматум из Баварске Меркеловој

Од нашег дописника

Франкфурт, Хајделберг – Истог дана када је немачка канцеларка Ангела Меркел у Нирнбергу уверавала Баварце да неће дозволити да пријем великог броја избеглица угрози животни стандард Немаца, баварски премијер Хорст Зехофер је у разговору са новинаром листа „Пасауер ноје пресе” упутио канцеларки својеврсни ултиматум. Уколико она до недеље 1. новембра не нађе начина да ограничи број избеглица који преко Аустрије долазе у Немачку, како каже, он ће размотрити да делује самостално.

„Уколико не будем имао успеха (у покушају да Меркелова одговори на његов захтев), онда ћемо размотрити које су могућности за самосталну акцију”, рекао је Зехофер у јуче објављеном интервјуу, посредно понављајући своју претњу да ће преузети засад непознате мере „хитне одбране” уколико му немачка савезна влада не помогне.

Баварски премијер и лидер Хришћанско-социјалне уније (ЦСУ), сестринске странке Меркелине Хришћанско-демократске уније (ЦДУ), сматра да је „канцеларкин посао да разговара са Аустријом”, будућу да је она одлучила прошлог месеца да дозволи долазак избеглица које су чекале у Мађарској. Он истиче да је међусобне односе затегло то што Аустрија није упозорила Баварску да велике групе избеглице долазе или су доведене на аустријско-немачку границу.

„Овакво понашање Аустрије оптерећује суседске односе. Не можемо и не смемо да се овако опходимо једни према другима”, рекао је Зехофер, чији су посланици у Бундестагу минулих недеља били најгласнији у критици Меркелине политике, али њима су се придружили и бројни градоначелници и председници општина, који су чланови канцеларкиног ЦДУ. „Ако наша политика азила не буде поправљена, постојање ЦДУ и ЦСУ су у опасности.”

Зехоферу је одговор од Меркелове стигао одмах, будући да је она у Берлину истакла да неће бити промене курса.

„Не можемо одједном да окренемо прекидач, већ морамо да радимо корак по корак”, рекла је она, истичући да је „договорена блиска сарадња на балканској рути и мере које ће организационо побољшати процедуре (тражења и добијања азила)”.

Поводом Зехоферовог ултиматума који истиче 1. новембра, Меркелова је рекла да је то „интересантан дан”, будући да се тада одржавају парламентарни избори у Турској, после чега би требало да буде примењен европско-турски план за решавање избегличке кризе, који се тиче узрока избеглиштва.

Суштински, Меркелова је већ учинила својеврсне уступке који би требало да умире демохришћански бунт против њене политике „отворених врата” за избеглице. Најпре су усвојене измене закона о азилу које су пооштриле процедуру добијања азила, препоручиле локалним властима да тражиоцима све потребе обезбеђују у натури а не давањем новца, као и убрзавање процедуре депортовања оних којима је одбијен захтев за добијање азила. Осим тога, Меркелова је прекјуче у другом по величини баварском граду Нирнбергу у разговору са грађанима признала да је њена политика „све само не савршена”, али да „радимо на њој֊”.

„Пензионер не сме да има утисак да ће неко само зато што је дошао споља боље проћи. Морамо то да постигнемо, јер ће у супротном бити зле крви”, рекла је она, додајући да је главни приоритет да буду депортовани они којима је одбијен захтев за азил, укључујући око 100.000 људи са западног Балкана који су ове године дошли у Немачку. „Тако ћемо имати места за оне којима је стварно потребна наша помоћ.”

Канцеларка је истакла да ће се многи од оних који у блиској будућности добију азил вероватно вратити у своје земље у наредних неколико година.

„Према Женевској конвенцији о избеглицама, дужни смо да заштитимо људе, али немамо обавезу да их задржимо цео њихов живот”, рекла је она.

Немачки и британски медији већ бележе поједине случајеве избеглица који су били незадовољни животом у Немачкој па су се вратили у своје домовине. Углавном су у питању ирачки Курди, који сматрају да им је лакши живот у небезбедном Ираку него у избегличком кампу у Немачкој где их на улици, како кажу, „третирају као грађане другог реда”, док су им деца „тужна и усамљена, јер у Немачкој немају пријатеља и рођака”, а било је тешко да нађу некога ко прича курдски или арапски.

Међутим, већина се не враћа кући, нарочито они којима су одбијене молбе за азил. Према интерним подацима немачке владе, засад се не зна где се налази око 300.000 избеглица регистрованих у Немачкој. Док власти незванично истичу да су ти људи вероватно већ отишли у друге земље, немачки коментатори указују да се вероватно део њих крије јер знају да би ускоро могли да буду депортовани.

Да депортовање често није пријатан процес сведочи четрдесетогодишња немачка полицајка Тања Гирт, која је задужена да на пут ван Немачке испрати протеране.

„Ми смо у цивилном оделу у пратњи и не носимо оружје, тако да остали путници најчешће немају утисак да међу њима седе и они које депортују. Наше оружје је реч. Протерани не смеју да имају ручни пртљаг. Опасност да би могли тиме некога да повреде је превелика. Било је случајева жестоке одбране. Ја сам лично била и уједана и пљувана”, рекла је она, додајући да се већина протераних понаша мирно, али да је било случајева да особа вришти приликом уласка у авион, а капетан авиона онда има право да одбије да је прими у летелицу. „Онда ми онда морамо да прекинемо процес депортације и покушамо све поново.”