Како свет контролише српски јеловник

Светска здравствена организација нам је ове недеље послала лошу и добру поруку. Прва је да црвено месо и прерађевине могу бити канцерогени што је прилично шокантно с обзиром на то да су на истој листи дуван , азбест и арсен. А друга, добра и важна за овдашње потрошаче, јесте да коначно почнемо да размишљамо шта купујемо. Јер, од 58 килограма меса и прерађевина, колико се у Србији годишње потроши по становнику, чак 20 килограма или готово трећину чине саламе, паштете, виршле, пршут, кулен, кобасице или сланина. А управо ове намирнице, по извештају СЗО, опасније су и од самог црвеног меса. Ако се зна да је главни састојак тих најјефтинијих прерађевина управо увозно јефтино месо, често и пред истеком рока трајања, ето још једног разлога да се вратимо запуштеној домаћој пољопривреди и здравој храни за чију производњу Србија има потенцијал.

Има ли разлога да паничимо због оваквих упозорења СЗО?

Прве сумње су се већ јавиле. Поједине земље, попут Немачке и Италије, јавно су стале у заштиту домаћих произвођача. Италијани су чак одбацили овај извештај, тврдећи да се у исти кош не могу ставити шунка и пршут с дуваном и азбестом. Произвођачи италијанске пршуте су забринути због чињенице да је ова вест узнемирила потрошаче.

„У традиционалним месарама пада продаја црвеног меса” после само неколико дана стиже вест с тржишта Италије. Француски дневник „Фигаро” предвиђа да ће, између осталог, и због најновијег извештаја СЗО, продаја производа који служе као замена за месо и месне прерађевине расти у просеку за 6,4 одсто годишње у наредних пет година. Потрошња сурогата меса на бази соје, пшеничних клица и других замена за месо већ је повећана у последњих годину дана за 5,6 одсто, а приход од продаје био је 490 милиона евра на глобалном нивоу. Две трећине чине производи на бази соје.

Ове вести које су се, случајно или не, појавиле само два дана пошто је одјекнуо и извештај о штетности црвеног меса и прерађевина, одмах је охрабрио теоретичаре завере. Једни у овој причи виде борбу за превласт на глобалном тржишту меса. Већ се предвиђа да ће оваква ситуација ићи наруку произвођачима пилетине који су годинама уназад под сумњом због коришћења хормона у такозваној брзој производњи пилећег меса. Други верују да је сасвим сигурно нека индустрија у позадини ове приче. Произвођачи житарица, можда, кукуруза, шећера или соје, који би лако могли заменити оцрњено црвено месо. Има и оних који сумњају у искрену бригу СЗО за здрављем популације јер, како тврде, било је толико прилика у вишегодишњим истраживањима да се за почетак забрани бар половина тренутно дозвољених адитива у меснопрерађивачкој индустрији (за почетак озлоглашени мононатријумглутаминат).

Како год, претпоставља се да ће ова вест ће имати негативне економске ефекте на производњу меса и прерађевина, а посебно производњу свињског меса које је најчешће конзумирана врста – у развијеним земљама чини више од 50 одсто укупне потрошње. Заједно с месом живине, овај сектор сточарске производње бележи највећи раст, толико да је од седамдесетих година до данас готово дуплирана.

Може ли се исхрана савременог човека замислити без црвеног меса? Његова умерена употреба, потврдили су и стручњаци Светске здравствене организације, сигурно не може бити штетна. Већи је проблем што није довољно јасно објашњено шта је то у вези с црвеним месом штетно, нити су дате јасне смернице шта потрошачи даље да чине. Стручњаци кажу да се „мутагене и канцерогене супстанце не налазе у свежем месу, већ се стварају у току његове термичке обраде”. Као најопаснији начин спремања меса наводи се припрема на роштиљу. Мање опасно је пржење, а као најбезбеднији начин спремања истиче се печење и кување.

У Србији се, за разлику од остатка Европе, једе знатно мање меса. У државама ЕУ тај просек је 77 килограма по становнику годишње, а код нас 38,6 килограма. Проблем је што је домаћа производња готово уништена и што је квалитет тога што купујемо често под знаком питања. Реагујући на вест из СЗО, Министарство здравља Србије је саопштило да је додатним истраживањима потребно утврдити које количине одређених врста меса и месних прерађевина могу да буду опасне по здравље грађана.

Јелица Антељ

Ивана Албуновић

-----------------------------------------

Није месо исто што и дуван

После саопштења Светске здравствене организације о ризицима по здравље које може изазвати црвено месо и прерађевине, највише реакција је изазвало поређење с дуваном. Британско удружење за рак је објавило једно занимљиво поређење и понудило доказе зашто дуван и месо не могу бити на истој листи канцерогена и зашто нису подједнако опасни. Наиме, од укупно 44.488 нових случајева рака плућа у 2012. години, чак 86 одсто је узроковао дуван, а пушење је изазвало 19 одсто свих врста рака. Уколико би пушење било у потпуности елиминисано, годишње би у Великој Британији било забележено 64.500 случајева мање по години. С друге стране, када је реч о црвеном месу и прерађевинама и њиховој повезаности с раком дебелог црева, ситуација је знатно другачија. Од 41.600 случајева оболелих у 2011. години ове намирнице су узроковале рак у 21 одсто случајева. Ако би оне биле елиминисане из исхране за годину дана био би смањен број оболелих за 8.800 случајева, што је довољан доказ зашто се ризици од дувана и меса не могу упоређивати.