Како је Лењин васкрсао у Семјоновки

Украјина је се бори са тешким економским проблемима, енергетском нестабилношћу и дуговима према Русији, тињајућим грађанским ратом на истоку, побуном олигарха чије војске захтевају наплату за учешће у рату са Донбасом. Ипак, званични Кијев се, у потрази за властитим идентитетом, најприљежније бори да раскине сваку везу са наслеђем комунизма. 

У априлу су усвојили четири закона о забрани употребе комунистичких и нацистичких имена, симбола, па чак и песама. Списак забрањених предмета укључује совјетску заставу и химну, историјске споменике и плакате у част комунистичких лидера. Украјински председник Петро Порошенко је потписом на овај сет закона, уочи самог обележавања Дана победе над фашизмом, установио 8. мај као Дан сећања и примирја. Коришћење „георгијевске ленте” је такође забрањено. 

За кршење ових закона предвиђена је казна од пет до десет година. Управо са жалбом Националног института сећања, која подразумева кажњавање по овом закону, пре неколико дана један млади полицајац је закуцао на врата лидера локалне Комунистичке партије Ивана Папченка у Семјоновки, малом месту на североистоку Украјине, недалеко од границе са Русијом, захтевајући одговор зашто је у овом сеоцету васкрсао Лењин. 

Семјоновка, којом шпартају коњске запреге, оптужена је, дакле, за извргавање руглу закона о „декомунизацији”. 

Како преноси репортер „Њујорк тајмса”, Папченко је одговорио да је статуа Лењина већ одавно уклоњена са главног сеоског трга, рупа у асфалту још „зјапи” отворена и нимало више не подсећа на истоимени московски Црвени трг. 

Али, проблем је настао због тога што је сребрном бојом офарбана статуа Лењина, висока нешто више од три и по метра, „васкрсла” ушушкана лишћем у оближњем парку. 

Бивши директор месне школе Папченко, стојећи поред „васкрслог” Лењина, каже да становници Семјоновке желе да сачувају овај мали кутак совјетске историје. „Ако униште све знакове прошлости, како год да промене идеологију, шта ће остати?”, пита се овај 67-годишњак. 

Шеф Националног института сећања историчар Володимир Вјатрович, предвиђа, помало брзоплето, да би, ако напор „декомунизације” успе у Украјини, изазвао судбоносан одјек у суседству. 

Кијев намерава да новоусвојеним законима на ђубриште историје баци традиције Другог светског рата, да се отворе тајне полицијске архиве КГБ-а остале у Украјини и да се рехабилитују борци за независност које је Москва већ ставила на стуб срама као нацистичке колаборационисте. 

Украјина је и данас подељена у погледу учешћа њених становника у Другом светском рату. Улога Степана Бандере, који је сарађивао са нацистима, био ратни злочинац који је организовао  и масовна убиства Пољака и Јевреја – за једне је сраман чин историје, док га други величају као борца за независност Украјине, а његову биографију „перу” тиме што су га Немци ухапсили, иако је хапшење уследило због сукоба за превласт са другом украјинском фракцијом. 

У данашњој кијевској Украјини на статуе Лењина се гледа као на руске агенте. Вјатрович каже да је „концентрација Лењинових статуа знак опасности у којој би се могли појавити ’љубазни људи’, што је еуфемизам за руске специјалне снаге које су се докопале Крима”. 

Док његови истомишљеници тврде да се статуе сукобљавају са демократским вредностима које Украјинци желе да усаде следећој генерацији, они други сматрају да држава не би требало да има мандат за историјске интерпретације и да би требало да се бави горућим економским проблемима. 

„Они се понашају као бољшевици: морају да избришу прошлост”, сматра историчар Георгиј В. Касјанов и додаје да „они мисле да совјетско наслеђе може да буде поништено уништавањем статуе Лењина или преименовање улица. Они се боре са духовима”, рекао је Касјанов. 

Репортер је закључио да се млади људи у Семјоновки не занимају много за судбину статуе, али је зато 69-годишњи Иван Коваленко плакао када је статуа уклањана. „Запад је рекао да не може да нас порази оружјем, тако да је одлучио да нас уништи изнутра, проституцијом и демократијом”, закључио је Коваленко. 

За шефа Историјског института сећања – Лењина је превише у Украјини. „Ово је био Лењинленд”, рекао је Вјатрович, напомињући да је у Украјини остало 5.500 статуа када се распао Совјетски Савез 1991. године. 

Такозвани рат против споменика интензивно је почео крајем 2013. године у Украјини, када је срушен велики споменик Лењину у Кијеву. У време протеста на Мајдану и пада проруске владе срушено је још око 500 скулптура.

Највишу статуу вође Октобарске револуције од 8,5 метара срушили су и раскомадали демонстранти и хулигани у септембру прошле године у Харкову. Рушење је трајало неколико сати. Неки од учесника су покушали на аукцији да продају делове статуе. Ухо, тешко више од 35 килограма, цењено је 2.000 долара, али га нико није купио. 

Многи градови су продавали, најчешће бронзане, статуе као старо гвожђе, а новац користили, како пише „Њујорк тајмс”, за исплаћивање заосталих плата или за куповину оклопних возила за добровољце. 

Украјини предстоји промена имена 910 градова и десетине хиљада улица. Скупштине градова имају рок до 21. новембра да то саме учине. Ако не, украјинска Врховна рада ће то учинити уместо њих до 21. фебруара идуће године. 

Апсурдност ситуације коју намеће нова власт иде дотле да је телевизија у једној хумористичкој емисији предложила да се модерно обележје Кијева, Московски мост, преименује у „Немосковски” мост.

Чланови одбора који се баве комунистичким симболима кажу да су почели рад на основу анонимних телефонских позива у којима су им саопштавали да ако они не уклоне споменике – уклониће их неко други. 

И без Лењина је у Украјини ипак остао његов дух. Једна жена у радничком мантилу пита се шта им смета Лењин и негодује да се не може живети од 40 долара месечно. „Нека пробају они да живе са тим парама. На крају, Лењин је увео електрификацију у ову земљу. Како ствари стоје, ускоро ћемо се вратити на услове који су владали и пре Лењина.”

А сребрни Лењин из оближњег паркића још показује поносно руком у даљину и чека шта ће бити с њим. Његове присталице покушавају да га спасу као историјску вредност. Али Национални институт сећања га неће. Његов шеф је неумољив: „Ако је на јавном месту, ипак је тоталитарна пропаганда.”