Највеће српско село постаће општина

Сремска Митровица – Са 90.000 житеља и простором од 76.000 хектара, Сремска Митровица ће 2016. године децентрализовати градску управу формирањем две општине. Једна ће бити највеће српско село Лаћарак, а друга Мачванска Митровица, за седам насеља северног дела Мачве, која је статус општине имала пре 60 година. За потребе општинске управе у Лаћарку се ових дана реновира зграда Дома културе, а у Мачванској Митровици администрација ће бити смештена у управној згради некадашњег Бродоградилишта „Сава”.

– Овим желимо да децентрализујемо градску власт и да се о неким виталним питањима одлучује у тим местима, јер сматрамо да они сами најбоље знају шта је њихов приоритет. Да би се све то реализовало, морамо изменити Статут града Сремске Митровице у ком ће стајати да постоје две градске општине. Расположење је велико да то урадимо – истиче градоначелник Бранислав Недимовић.

Како је наведено у образложењу Лаћарак је одавно требало да прерасте у општину. То место има 12.000 становника, а простире се на готово 6.000 хектара. Око 4.000 кућа поређано је у више од 50 улица, од које су неке дуге и пет километара. У школи је хиљаду ђака, а спортски и културни живот захтева већу бригу него што је могла да пружи јединствена градска управа са својим службама.

Лаћарак је по броју становника већи од 17 општина и од 70 општинских места у Србији и и има велики потенцијал за самосталну производњу хране и развој мале привреде. Крајем 20. века у овом селу је годишње товљено више од 100.000 свиња. Због лоших услова за привређивање, тај број је знатно мањи, али се може лако променити ако постоји воља да се помогне српском сељаку.

Општина са седиштем у Мачванској Митровици би била обновљена, јер је до 1955. године она скоро читав век била општинско место за села северне Мачве: Засавицу, Ноћај, Ноћајски Салаш, Равње и Раденковић. То је простор на око 13.000 хектара са око 11.000 житеља.

Овај део Сремске Митровице има плодну земљу и вредне људе за производњу житарица и стоке, као и услове за индустријски развој, јер су на овој територији највеће речно бродоградилиште на подручју бивше Југославије са 600 запослених, једна од највећих фабрика сточне хране у Србији „Хранапродукт” са 200 запослених, фабрика пекарских пећи са 100 запослених „Дадекс”, кланице у Ноћајском Салашу и Равњу...