Сировина и студент

Сировини је немогуће објаснити да је секундарна. Али ако суд и то Виши утврди супротно онда цело друштво мора озбиљно да се замисли. Или бар они остаци друштва који одолевају општој ентропији, још имају чиме да мисле и верују да постоје и неке вредности које ваља очувати. Међу тим вредностима свакако је и независност судства. Али то не значи да јавност нема право критике и судских одлука, или сумње да је независно.

Виши суд је утврдио да би Кристијану Голубовићу била нанета знатна штета уколико би га упутио на издржавање затворске казне. Кристијан је осам година робије зарадио дилујући дрогу у Цркви Светог Марка на београдском Ташу. Одлежао је део док је био у истражном затвору, а онда је одлагао остатак због рођења деце, сада и због уносног посла на „Фарми”. Одлучише правници, судије.

Сваку ову критику ружичаста телевизија, чији су конзументи изузетно важно бирачко тело власти, доживљава као рекламу. Држава то не само да толерише на телевизијама са националним фреквенцијама већ, случајно или не, оваквим одлукама судова, интервенцијом полиције и подстиче.

И свима који се над овим згражавају следи само подсмех. Као мантра иде реченица да су то комерцијалне телевизије, да то гледаоци траже. Што мање хлеба то више игара.

Маторог вола нико није научио орати па тако зреле људе ово мање-више не дотиче. Све се решава притиском дугмета на даљинцу. Али млади и незрели још се савијају и могу да поверују да им уместо у раду и учењу уносан посао следи на „Фарми”.

И таман кад родитељи изгубе наду да им деца могу наћи било какав позитиван узор у овом таблоидном друштву појави се Никола Јакшић. Бруцош на Правном факултету, један од најталентованијих српских спортиста, освајач златне медаље на светском првенству је изјавио: „Нећу у Италију на утакмицу. Имам колоквијум из римског права, а то је примарно.”

Збунио је сву српску јавност навиклу да зури у „Фарму”, блене у „Парове”…

Неће дете у Ђенову већ на факултет. Битно му је да добро стартује и да држи корак са својом генерацијом.

На летошњем светском првенству у Казању Никола је био једини ватерполиста из српског клуба. По повратку, са златом на грудима и великом перспективом да сутра заигра за неки Про Реко, који тренира прослављени Игор Милановић, рекао је: „Најважније је знање и образовање. Мени и мојим родитељима је школа на првом месту.”

И сада то овај упорни младић рођен 17. јануара 1997. и показује. Прво колоквијум и римско право, па базен и Про Реко.

Ватерполо није тако добро плаћен спорт као фудбал или кошарка. Али млад човек, а врхунски играч какав је Јакшић, може лепо да заради играјући у лиги какву има Италија. Имао је овај спортиста мотив да покаже свој таланат италијанским менаџерима. Прече му је право.

Можда ће једнога дана он бити судија Вишег суда. Не знам зашто не могу да поверујем да ће пресудити да је примарна сировина.