Недеља, 19.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Нови Цветни трг тек за месец дана

Проблеми са подземним инсталацијама продужили завршетак обнове омиљеног врачарског кутка. – Новац за реконструкцију трга није проблем, тврди Милутин Фолић
Нови Цветни трг тек за месец дана
Цветни трг требало је да васкрсне 10. октобра да се нису појавиле непредвиђене потешкоће са подземним инсталацијама (Фото Д. Жарковић)

Брујање машина и звекет лопата одзвањаће још месец дана Цветним тргом. Средина децембра је нови рок да обнова омиљеног врачарског кутка буде најзад окончана. Разлог закашњења од два месеца су канализационе и водоводне цеви које нису биле уцртане у катастру подземних инсталација, тврди Милутин Фолић, градски урбаниста. То практично значи да су мајстори наишли на изненадну препреку за коју нису могли да знају пре него што су завирили у утробу трга јер није била заведена у катастру.

Такви примери, када се километарске мреже инсталација испод земље не подударају са стањем на мапи из катастра, на које се ослањају извођачи радова пре него што машинама зароне у земљу, више је правило него изузетак. До тих неподударности долази зато што су неки ранији извођачи радова на истој парцели или око ње под земљу поставили цеви које нису, што им је била дужност, пријавили, па их ни геодете нису уцртале у катастар. Када неко други касније дође да гради на том месту, налети на каблове за које није могао ни да претпостави да постоје.

На месту храстове шуме прва самопослуга
Иницијативом Друштва за улепшавање Врачара, основаног 1884. године, отворена је пијаца на Цветном тргу. Пре ње ту се налазила храстова шума, а тај крај, ненасељен, био је периферија Београда. До краја века улице су добиле тротоаре и дрвореде, и изграђени су Официрски дом и апотека М. Протића. На почетку Његошеве улице 1902. године Друштво је подигло зграду у којој је било његово седиште до 1941. После Другог светског рата преуређена је пијачна зграда, а потом је 1958. године отворена прва самопослуга на Балкану – „Цветни трг” .

Зато и није изненађење када се изградња објеката у најстрожем центру града пролонгира и по пола године, што је био случај с подизањем објекта у Нушићевој улици изнад Теразијског тунела. А то обично повлачи и додатне трошкове како би се размрсило клупко цеви и каблова под земљом. За све оне који будним оком мотре реконструкцију Цветног трга неочекивани проблем са инсталацијама није једини разлог за одуговлачење, већ је ту само, сматрају неверне Томе, нађен изговор да се прикрије недостатак новца за завршетак градње. Такве сумње одбацује градски урбаниста и каже да новац за реконструкцију трга није проблем. Он јуче није могао да потврди своју изјаву са почетка обнове у јулу месецу да ће уређење „Цветића” коштати око 400.000 евра.

– Компанија „Делез” поклонила је 150.000 евра, а остатак ће дати град и завршетак посла неће бити доведен у питање. Колико ће реконструкција на крају коштати знаћемо када се посао заврши. Подземни радови су готови и прелази се на поплочавање доњег дела трга бетоном који подсећа на камен, а бехатон плоче биће у горњем делу у Његошевој улици где су планиране баште кафића – уверава Фолић.

Оне ће бити враћене на стару позицију, али неће моћи да буду застакљене и затворене. Њихови власници мораће да ускладе боју и величину тенди. У доњем делу трга биће постављено десетак статуа познатих српских глумаца, редитеља и драмских писаца у позама из њихових представа или живота, а следеће године биће расписан конкурс за „Глумачку стазу”. У нивоу бивше кафане „Полет” предвиђен је споменик писцу Бориславу Пекићу у седећем положају. Биће подигнут до 4. фебруара следеће године, када се обележава и датум рођења великог писца, најавио је јуче Горан Весић, градски менаџер.

У средишту обновљеног трга наћи се се четири цвећаре у стакленим кућицама, а између њих степениште за одмор које ће се сужавати према Улици краља Милана. Постојећа стабла међу којима је храст лужњак стар око 200 година, проглашен спомеником природе, биће сачувана.   

Све те замисли за улепшавање простора од 2.000 квадрата између Његошеве улице и Краља Милана овенчане су првом наградом на архитектонском конкурсу пре 15 година, а њихова реализација започела је тек летос.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.