Три јабуке за крушку

Бањица на Јелици – Воћари у чачанском крају ових дана товаре првокласну јабуку за Русију по цени од 28 до 32 динара, друга класа је 22, док крушке намењене истом тржишту вреде троструко више. Тако ће, благодарећи родној години у Србији, и Руси између Краснојарска и Новосибирска доћи бар до јевтиних јабука.

– Иако је род у Србији изузетан, тамо где није било наводњавања не може бити ни прве класе. Том пробраном друштву припада плод пречника бар 70 милиметара, друга класа је од 60 до 70, трећа мање од тога. Цена јабука је у време бербе ниска, јер воћари који немају складишта желе одмах да продају род. А ко има услова да смести јабуке у уло хладњаче, сачекаће март, април и мај идуће године и двоструко бољу цену – каже за „Политику” професор универзитета др Светомир Стаменковић (67), водећи српски стручњак за заштиту биља.

Његов воћњак на седам хектара у подјеличком селу Бањици има 11.500 стабала јабука, крушака и шљива, па на основу деценијског научног и животног искуства препоручује:

– Нове засаде требало би да подижу само они који имају наводњавање. То је основни услов, без воде не би требало гајити воће на већим површинама, јер смо сведоци да су од десет последњих година чак четири биле изузетно сушне. Затим, јесења садња је неупоредиво боља од пролећне, а добра припрема подразумева дубоко орање ради сакупљања влаге, а затим уситњавање земљишта како би било растресито и погодно за садњу.

У нашим условима, где приноси често зависе од више силе и среће, једна од главних загонетки је којој се воћној врсти посветити.

– Сада су то трешња, дуња и кајсија. Трешња, рецимо има изузетно високу цену, стиже већ у мају и јуну, и воћарима рано доноси готов новац, иако су високи трошкови за наводњавање и противградне мреже. У јуну, рецимо, воћари чачанског краја код куће су добијали 200 динара за килограм трешања које су затим извезене у Русију, уз услов да имају најмање 21 милиметар.

Ове јесени велика је потражња и за садницама малина, стандардним, које водећи српски произвођач, Институт за воћарство у Чачку, продаје по цени од 50 динара. У расаднику на брду Град код Косјерића за ову сезону припремљено је 300.000 садница те воћне врсте, али због добре цене овогодишњег рода у малињацима, то није довољно.

–- Да имамо, продали бисмо и два милиона садница малине, таква је тражња. Поред тога, и саднице шљива из нашег расадника имају добру прођу, тако је већ деценијама – каже др Милан Лукић, директор Института.

Иначе, професор Стаменковић годинама подсећа на недостатак основног плана у српском воћарству:

– Држава није урадила неопходну рејонизацију, па ћемо доћи у ситуацију да Војводину претворимо у воћарски крај, иако не постоје многи природни предуслови за то. Али, људи тамо ипак саде кајсије, вишње, па чак и малине јер имају довољно воде и добијају подстицаје од државе. Тако ћемо житницу, по свим условима предодређену за шећерну репу, пшеницу, кукуруз, сунцокрет и друге индустријске културе, претворити у воћне плантаже. Сви сад купују земљу у Војводини јер имају подстицаје и системе за наводњавање, а никога није брига што нема воде овде на Јелици – наглашава професор Стаменковић.