Хрватска блокада границе без одштете

У Привредну комору Србије, која је у току блокаде хрватске границе са нама основала тим с позивним центром коме су могле да се јаве компаније које су тада претрпеле штету, до сада, како незванично сазнајемо, није стигао ниједан одштетни захтев. Иако су по готово свим тумачењима оштећени имали право за заједничку тужбу, упућени кажу да су многа предузећа из Србије одмах по отварању границе одустала од тужби за надокнаду штете. Обесхрабрила су их сазнања о цени суђења с веома неизвесним исходом, јер би о њиховим тужбама одлучивали хрватски судови.

То, међутим, не значи да Србија није имала штете од тог затварања границе. Колике? То је већ ствар опсежнијих истраживања, али по проценама до којих је дошао Стојан Стаменковић, уредник билтена „Макроекономске анализе и трендови”, хрватско затварање границе са Србијом у септембру узрок је нашег пада индустријске производње у том месецу. Томе је, како је документовао, допринео оштар пад производње у четири гране прехрамбене индустрије од 8,7 одсто. Језиком бројки то је, како је рекао на представљању новог броја овог издања Економског института, губитак у извозу од око око 22 милиона евра.

– То је последица затварања границе са Хрватском. Нити су сировине из увоза могле да уђу у Србију, нити је могло да се извезе из Србије – рекао је Стаменковић.

Према његовим речима, од почетка године закључно са августом прехрамбена индустрија је имала стални раст од 0,33 одсто месечно.

– У септембру је дошло до лома. Уместо очекиваног раста од пет до шест одсто, остварен је међугодишњи пад производње ове области за 8,7 одсто – рекао је Стаменковић.

Стаменковић је напоменуо да у осталим областима није било тако великог пада производње као у прехрамбеној индустрији.

Индустријска производња у септембру 2015. била је већа за 13,8 одсто него у истом месецу претходне године. У периоду јануар–септембар већа је за 7,6 процената у поређењу са истим периодом 2014, али је укупна индустрија у септембру произвела 2,4 одсто мање него у августу, а прерађивачка индустрија имала пад производње од 2,9 одсто.

Стаменковић указује да је пад производње прехрамбене индустрије у септембру од око девет процената узрок пада вредности у еврима извоза за 4,3 одсто у поређењу са истим месецом лани. Он напомиње да је тај извоз у претходних осам месеци растао за 7,7 одсто и био је кључна компонента тражње која је повлачила раст производње.

Уредник МАТ-а каже да овако висок и нагли пад производње обично изазивају земљотреси, поплаве, снежне вејавице или масовни штрајкови. У осталим областима, како је додао, нема овако драматичних промена динамике као у прехрамбеној индустрији.

– Како таквих догађаја у септембру није било, једини логични закључак је да је читав феномен изазван, пре свега, застојем извоза производа прехрамбене индустрије и падом, иначе растућег, увоза пољопривредних производа због вишедневног затварања границе са Хрватском крајем септембра – закључио је Стаменковић.

Стаменковић је упозорио и да мигрантска криза није нешто што не дотиче економску политику. – Мигрантска криза не тражи само хуманитарне акције, већ може изазвати и поремећаје у економском развоју, не само директно у Србији, већ и индиректно, преко окружења – указао је он.

Судећи по најновијим вестима, мигрантска криза је већ уздрмала и далеко моћније економије од наше. Агенције јављају да је раст бруто домаћег производа Немачке благо успорио у трећем кварталу. Привреда Немачке је у периоду јул–септембар порасла 0,3 одсто, у поређењу са растом од 0,4 одсто из претходног тромесечја, наводи се у саопштењу немачке канцеларије за статистику „Дестатис”, преноси агенција Франс прес.

Тмурни облаци се, како оцењује француска агенција, надвијају над немачком економијом, а о томе сведочи податак да је у септембру, трећи месец узастопно, пао број фабричких поруџбина које су кључно мерило тражње, показали су подаци објављени раније овог месеца.

У септембру је пала и индустријска производња у Немачкој, због успоравања активности у прерађивачком и грађевинском сектору.

Поред тога, купци у Немачкој постају све повученији уочи божићних празника, па су тако недавно објављени подаци показали да је малопродаја стагнирала у септембру и да потрошачи почињу да брину за економске последице због великог прилива миграната у највећу европску привреду, навео је Франс прес.