Hrvatska blokada granice bez odštete

U Privrednu komoru Srbije, koja je u toku blokade hrvatske granice sa nama osnovala tim s pozivnim centrom kome su mogle da se jave kompanije koje su tada pretrpele štetu, do sada, kako nezvanično saznajemo, nije stigao nijedan odštetni zahtev. Iako su po gotovo svim tumačenjima oštećeni imali pravo za zajedničku tužbu, upućeni kažu da su mnoga preduzeća iz Srbije odmah po otvaranju granice odustala od tužbi za nadoknadu štete. Obeshrabrila su ih saznanja o ceni suđenja s veoma neizvesnim ishodom, jer bi o njihovim tužbama odlučivali hrvatski sudovi.

To, međutim, ne znači da Srbija nije imala štete od tog zatvaranja granice. Kolike? To je već stvar opsežnijih istraživanja, ali po procenama do kojih je došao Stojan Stamenković, urednik biltena „Makroekonomske analize i trendovi”, hrvatsko zatvaranje granice sa Srbijom u septembru uzrok je našeg pada industrijske proizvodnje u tom mesecu. Tome je, kako je dokumentovao, doprineo oštar pad proizvodnje u četiri grane prehrambene industrije od 8,7 odsto. Jezikom brojki to je, kako je rekao na predstavljanju novog broja ovog izdanja Ekonomskog instituta, gubitak u izvozu od oko oko 22 miliona evra.

– To je posledica zatvaranja granice sa Hrvatskom. Niti su sirovine iz uvoza mogle da uđu u Srbiju, niti je moglo da se izveze iz Srbije – rekao je Stamenković.

Prema njegovim rečima, od početka godine zaključno sa avgustom prehrambena industrija je imala stalni rast od 0,33 odsto mesečno.

– U septembru je došlo do loma. Umesto očekivanog rasta od pet do šest odsto, ostvaren je međugodišnji pad proizvodnje ove oblasti za 8,7 odsto – rekao je Stamenković.

Stamenković je napomenuo da u ostalim oblastima nije bilo tako velikog pada proizvodnje kao u prehrambenoj industriji.

Industrijska proizvodnja u septembru 2015. bila je veća za 13,8 odsto nego u istom mesecu prethodne godine. U periodu januar–septembar veća je za 7,6 procenata u poređenju sa istim periodom 2014, ali je ukupna industrija u septembru proizvela 2,4 odsto manje nego u avgustu, a prerađivačka industrija imala pad proizvodnje od 2,9 odsto.

Stamenković ukazuje da je pad proizvodnje prehrambene industrije u septembru od oko devet procenata uzrok pada vrednosti u evrima izvoza za 4,3 odsto u poređenju sa istim mesecom lani. On napominje da je taj izvoz u prethodnih osam meseci rastao za 7,7 odsto i bio je ključna komponenta tražnje koja je povlačila rast proizvodnje.

Urednik MAT-a kaže da ovako visok i nagli pad proizvodnje obično izazivaju zemljotresi, poplave, snežne vejavice ili masovni štrajkovi. U ostalim oblastima, kako je dodao, nema ovako dramatičnih promena dinamike kao u prehrambenoj industriji.

– Kako takvih događaja u septembru nije bilo, jedini logični zaključak je da je čitav fenomen izazvan, pre svega, zastojem izvoza proizvoda prehrambene industrije i padom, inače rastućeg, uvoza poljoprivrednih proizvoda zbog višednevnog zatvaranja granice sa Hrvatskom krajem septembra – zaključio je Stamenković.

Stamenković je upozorio i da migrantska kriza nije nešto što ne dotiče ekonomsku politiku. – Migrantska kriza ne traži samo humanitarne akcije, već može izazvati i poremećaje u ekonomskom razvoju, ne samo direktno u Srbiji, već i indirektno, preko okruženja – ukazao je on.

Sudeći po najnovijim vestima, migrantska kriza je već uzdrmala i daleko moćnije ekonomije od naše. Agencije javljaju da je rast bruto domaćeg proizvoda Nemačke blago usporio u trećem kvartalu. Privreda Nemačke je u periodu jul–septembar porasla 0,3 odsto, u poređenju sa rastom od 0,4 odsto iz prethodnog tromesečja, navodi se u saopštenju nemačke kancelarije za statistiku „Destatis”, prenosi agencija Frans pres.

Tmurni oblaci se, kako ocenjuje francuska agencija, nadvijaju nad nemačkom ekonomijom, a o tome svedoči podatak da je u septembru, treći mesec uzastopno, pao broj fabričkih porudžbina koje su ključno merilo tražnje, pokazali su podaci objavljeni ranije ovog meseca.

U septembru je pala i industrijska proizvodnja u Nemačkoj, zbog usporavanja aktivnosti u prerađivačkom i građevinskom sektoru.

Pored toga, kupci u Nemačkoj postaju sve povučeniji uoči božićnih praznika, pa su tako nedavno objavljeni podaci pokazali da je maloprodaja stagnirala u septembru i da potrošači počinju da brinu za ekonomske posledice zbog velikog priliva migranata u najveću evropsku privredu, naveo je Frans pres.