Лекари тврде да епидемија јењава

Ниш – Иако званичници тврде да се епидемија заразне жутице у Нишу, која је званично проглашена пре четири месеца, смирује, директор Инфективне клинике професор др Жарко Ранковић јуче је саопштио да је од понедељка до уторка ујутру регистровано нових седморо пацијената са симптомима заразне жутице. Сви су, истакао је за „Политику” др Ранковић, са лакшим симптомима и нико од њих није задржан на болничком лечењу.

– На клиничком лечењу је 15 пацијената из ранијег периода и реч је о случајевима код којих је дијагностикован тежи облик жутице, док се сви остали упућују на кућно лечење и негу – рекао је за наш лист др Ранковић, који је и председник Штаба за сузбијање жутице на подручју Нишког округа и града Ниша, и додао:

– Предузимају се све неопходне мере да се епидемија у потпуности санира, али и да се тамо где постоје сумње за могућност изазивања и избијања ове заразе отклоне евентуални узроци.

У исто време епидемиолози у Институту за јавно здравље у Нишу настављају све активности и предузимају све мере на сузбијању акутног хепатитиса А. Тако се после дужег времена први пут догодило да један дан прође без нових случајева оболелих. Наиме, од недеље ујутру до понедељка у исто време, према званичним подацима нишких инфектолога, ниједан нови пацијент са акутним хепатитисом А није пријављен медицинским установама. А онда су се појавили нови случајеви оболелих.

За „Политику” професор др Зоран Величковић, начелник Центра за превенцију болести, каже:

– До овог тренутка званично су од акутног хепатитиса А оболела 1.154 становника Ниша. Поред тога, у претходних пола године било је оболелих и са подручја околних општина у округу Алексинац, Сврљиг, Мерошина и Гаџин Хан, али и из других округа, попут Пиротског округа, јер је у општини Бела Паланка било доста оболелих од жутице, и из Топличког, из Прокупља.

Према речима др Величковића, најновија, јуче објављена, информација о седморо оболелих од жутице није алармантна:

– Пре свега, треба знати да ови нови пацијенти са акутним хепатитисом А сигурно нису из јесенас проглашене епидемије, већ их третирамо као спорадичну и скоро нормалну појаву. Из епидемије ми очекујемо само „репове”, односно мањи број оних који ће се још извесно време јављати из круга оболелих и њихових породица. Али, биће нових случајева све до коначног и потпуног искорењивања жутице са овог подручја.

У нишком институту за јавно здравље указали су на проблем који се тешко решава, а то је комуникација са мањим местима у околини Ниша, што онемогућава да се зна тачан број оболелих.

Епидемија жутице је званично проглашена у Нишу 2. новембра прошле године. Оболелих је, међутим, било и пуна два месеца пре тога, када се за помоћ јављало у просеку од три до пет заражених особа. Када је крајем октобра 2007. године број оболелих знатно почео да расте и када је дневно било више од десет оболелих, здравствене службе су прогласиле епидемију. У међувремену спроведена је контрола могућих изазивача и узрочника заразе, на чему су посебно била ангажоване санитарна и друге инспекције Нишког округа. Др Радица Николић, начелница санитарне инспекције, најавила је за дан-два већу анализу учињеног и предузетог у претходном периоду. Зна се да је прегледано и ригорозној санитарној контроли подвргнуто на стотине угоститељских објеката, посебно локала брзе хране, вртића и обданишта, предшколских и образовних установа, сва аутобуска стајалишта и железничке станице и други јавни објекти. Контрола је обављена и у самом Нишу, али и у свим околним општинским центрима Нишког округа.

Паралелно са контролама могућих узрочника жутице, у Нишу је ових дана, по препоруци Градског кризног штаба за ванредне ситуације, започета велика акција изградње нове канализационе и водоводне мреже у оним градским и приградским насељима где то није на најбољи начин регулисано. Радови ће најпре бити изведени у насељима за која се у почетку епидемије сумњало да су жаришта жутице – насељима „Никола Тесла” и Брзи Брод. У овим насељима ће се, коначно, на бољи, ефикаснији, али и много сигурнији и здравији начин регулисати водоснабдевање и, посебно, одвод отпадних и фекалних материја, које су до сада одлагане у септичке јаме у двориштима породичних кућа и домаћинстава.