Нови случајеви жутице у Нишу

Жутица која је у Нишком округу крајем прошлог лета почела да се шири спорадично, у виду кућних епидемија, а распламсала се у праву епидемију у новембру, узела је маха тако да је број оболелих премашио и најцрња предвиђања епидемиолога: само у једној сезони број оболелих од 1.154 у Нишком округу већи је него за пет година укупно у целој Србији. Наиме, од 2002. до 2006. године у Србији су биле регистроване 182 епидемије са укупно 909 оболелих.

Жутица типа А је таква болест да се код сваке четврте регистроване епидемије не зна одговор на то шта је узрок, али сваки пут до оболевања долази због лоше личне и опште хигијене. Ипак, догађања у Нишу траже сталну пажњу надлежних и „понављање лекције” о значају хигијене, односно о навици прања руку сапуном после сваке употребе тоалета и пре сваког припремања и уношења хране. Лекција није тешка, спада у оне елементарне, али никако да је научимо.

Реч је о обољењу јетре које је изазвано вирусом хепатитиса А, а преноси се такозваним фекално-оралним путем, дакле преко прљавих руку или загађене воде. Од тренутка када смо се инфицирали, дакле попили загађену воду или користили исти предмет са неким ко је инфициран а после употребе тоалета нема навику да пере руке, па је болест пренео и укућанима и онима са којима ради, до појаве симптома пролази од 15 до 45 дана. Болест се не преноси капљично, преко ваздуха, већ контактом, када инфицирани излучује преко столице вирусе, а неодговоран је према својој личној хигијени.

Наш познати инфектолог, данас у пензији, дугогодишњи начелник Клинике за инфективне болести ВМА, професор др Иванко Бојић, јесенас је послао веома јасну поуку да ако о овој болести не причамо нећемо решити проблем, а то утиче на слику која се ствара о једној земљи. Жутица типа А, истина, није ни тешко, нити смртоносно обољење, али увек много говори о стандарду, навикама, хигијени и здравственој и општој просвећености једног народа.

Својевремено је познати сарајевски епидемиолог Гаон, на једном скупу још у бившој Југославији, упозорио да је прокуженост вирусом хепатитиса А врло висока, чак 85 одсто људи је било у контакту са вирусом, другим речима да се баш не можемо подичити чистоћом нације, али је овај лекар био изложен само оштрој критици да ружи представу о нацији, а тадашња идеологија то себи није могла да дозволи. Међутим, није огледало криво што је слика ружна, а наше овогодишње „огледало”, како бисмо могли назвати статистику оболевања од заразне жутице, показује да имамо скоро 1.200 оболелих, у епидемији која је већ увелико требало да буде потпуно савладана, а не да се и даље јављају нови случајеви.

О. Поповић

---------------------------------------------------------

Опоравак и до три месеца

Код блажих облика лечење траје од две до три недеље, а код тежих за опоравак је понекад потребно и до два, три месеца, јер се често болест враћа. Основно за лечење јесте мировање, а инфузијама глукозе и витамина јетри се помаже да се регенерише. Тек код тежих облика са изузетним жутилом дају се одређени лекови који смањују запаљење и оток јетре.