Челична ужад везаће брдо

Сврачково код Ариља – Градња бране „Ариље – профил Сврачково” на Рзаву, уговорена на 60 месеци (децембар 2011 – децембар 2016) за 61,6 милиона евра, и данас је много ближа почетку но крају. На традиционалну, од првог дана, беспарицу, наслонило се клизиште изнад излаза будућег опточног тунела и, пре него што је скренута планинска река како би се поставила устава у сувом кориту, приспело је сијасет других проблема.

У подизање бране и језера уложено је 11,35 милиона евра (91 одсто финансира Министарство пољопривреде, девет процената Чачак и општине Горњи Милановац, Лучани, Пожега и Ариље), и том брзином улагања посао би могао да буде завршен тек за 30 година, а не обећаних пет.

– Ове године завршили смо брану „Ровни” код Ваљева која је била од превасходне важности пошто је грађена чак од 1988. године, и сад је у току пуњење тог језера. Ни случајно не би смело да се догоди да „Сврачково” буде грађено толико, али улагања у ову брану морају да буду прилагођена тренутним могућностима. Оствариво је да Министарство пољопривреде следеће године издвоји 471,5 милиона динара за „Сврачково”, и покушаћемо да за то добијемо сагласност Министарства финансија – каже министар пољопривреде др Снежана Богосављевић Бошковић, која је прошле седмице била на градилишту у Сврачкову код Ариља.

Тај износ наведен је у плану радова које је улагачима доставио извођач, предузеће „Хидротехника хидроенергетика”из Београда. По том документу, радови у 2017. коштали би 459 милиона, а 2018. године 412 милиона динара.

Две најудаљеније тачке водосистема „Рзав” (Ариље – Горњи Милановац) на размаку су од 72 километра. Љубо Лазовић, који је више од четврт века директор ЈП „Рзав”, подсећа да је у подизање тог снабдевачког водотока, отвореног 1993, уложено 105 милиона долара.

– Од 1997. до 2003. урађен је пројекат бране „Сврачково” и остао на чекању до 2009. кад је потписан основни, а за њим и остали уговори. Хвала министарки, дошла је са комплетном екипом, добили смо обећање за додатна средства, очекујемо да наредних година радови буду убрзани како бисмо обезбедили здраву пијаћу воду за око 250.000 становника и лети и зими – вели Лазовић.

У току досадашњих улагања у брану и језеро, планска документација коштала је 25,5 милиона динара, експропријација земљишта (у милионима) 243,5, приступни пут 211, далековод 36, почетни радови на изградњи бране и акумулације 618, стручни надзор 15, пројектантски надзор 35 и трошкови инвеститора 20 милиона. Али, од 618 милиона издвојених за главне радове, чак 266 милиона или 43 одсто дато је за накнадне и непредвиђене.

Један од таквих трошкова искрсао је крајем прошлог месеца, кад се појавило клизиште на косини ископа изнад будућег опточног тунела и слапишта. Одмах су почели радови на заустављању клизишта с којег су комади, неки тешки и по више стотина килограма, кренули падином неконтролисано.

Та косина, са разликом у котама од 50 метара (395–455) мешавина је порфирита и кречњака и на половину литице грађевинци су ипак поставили булдожер, који је не ту висину подигнут каменитом, тек мало подасутом стазом, нагиба чак 30 степени.

– Уопште није било једноставно подићи машину тим путем и на ту висину. У току је израда пројекта за заштиту ове косе и могућа је уградња сидра у дубину од 25 метара. То су челична ужад, при чему је читава конструкција додатно ојачана везивним материјалом – каже за „Политику” инжењер Славица Аврамовић из ЈП „Рзав”, руководилац инвестиције за изградњу бране „Ариље – профил Сврачково”.

Само за те, непредвиђене радове у 2016. години, извођачи су планирали 50 милиона динара.