Четвртак, 25.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Затвор стар 120 година

КПЗ у Сремској Митровици разликује се од других „сивих домова” јер у њему постоји хотел, ергела, фарма и рибњак, у којима раде затвореници
Затвор стар 120 година
Надлежни у посети КПЗ у Сремској Митровици (Фото Танјуг)

Некада касарна у којој се тамновало, а сада један од највећих затвора у Србији, КПЗ у Сремској Митровици јуче је обележио јубилеј – 120 година постојања. Изградња казнионице почела је давне 1895. године указом Фрање Јосифа првог.

Затворске зидине свашта су упамтиле, па, и то да је у ову установу, пред Други светски рат, када је интензивирано хапшење комуниста, из Лепоглаве на даље издржавање казне упућено 44 осуђеника међу којима су били Моша Пијаде, Милован Ђилас, Оскар Давичо, Жарко Зрењанин.

Запамтиле су зидине и покушај бекства побројаних у ноћи између 21. и 22. августа 1941. године. Када је бекство примећено, 32 политичка затвореника била су сигурна на обронцима Фрушке горе. Ипак, брутална и насумична хапшења су настављена, па су у митровачку казнионицу довођени овдашњи мештани. По целу ноћ су обављане прозивке, а многи од ухапшених са њих се никада нису вратили.

Данас је, кажу надлежни, знатно другачије. Похваливши рад затворске управе, на челу са Драганом Алимпићем, министар правде Никола Селаковић јуче је, обилазећи завод, нагласио да је он по много чему јединствен не само у нашој земљи, него и на Балкану. КПЗ у Сремској Митровици, рекао је министар, не бави се само својим примарним задатком – извршењем казне, него и многим делатностима.

– Чињеница која овај затвор издваја од других јесте да осуђеници који су ту на издржавању казне обрађују 815 хектара плодне сремачке земље, али и да се у њему узгаја више од 4.000 грла стоке. Очекујем да ће идуће године у оквиру комплекса завода почети са радом и штампарија. У њој ће, у складу са новим изменама Закона о јавним набавкама, затворска управа моћи да производи позиве, коверте, обрасце, омоте списа и сав штампани материјал потребан за рад правосудних органа – рекао је министар Селаковић током обиласка завода.

Сарадње локалне самоуправе и руководства завода је, како је нагласио министар, резултирала чињеницом да је јуче поново почео да ради хотел „Срем” изграђен у затворском комплексу.

– Ово је најбољи хотелски смештај у Сремској Митровици, а вероватно и најбољи у целом сремском управном округу – похвалио се министар.

Оно што је могло да се чује јуче у неформалном разговору са запосленима у сремскомитровачком затвору јесте да ће први гости, ако не и станари, овог хотела бити кошаркаши „Мега лекса” из овог града. У њему ће одседати и кошаркаши екипа које буду долазиле у Сремску Митровицу на мегдан са „Мега лексом”. Десет соба и један апартман колико их укупно има, а које је репортер „Политике” обишао, заиста изгледају као у луксузним хотелима. У ресторану ће радити осуђеници.

Један од њих, Бранко М. који ту већ дуже од деценије издржава казну због убиства, каже да му овај посао неће бити нешто ново. Сличним се бави и у управној згради.

– Временом сам стицао привилегије прописане законом. Сад сам „слободњак” и у том статусу могу да будем радно ангажован. Тако ће ми брже проћи време. Остало ми је још годину и нешто, а онда – нови живот. Чека ме женидба и посао којим сам се бавио пре овога – каже Бранко.

Шта се крије иза казаматских зидина, како изгледа унутрашњост затвора и шта крију затворске приче – јуче, приликом обиласка комплекса, нисмо успели чак ни да назремо. Атмосфера је била весела и свечана, а прослави јубилеја присуствовали су многобројни гости из Српске православне цркве, БИА, полиције, других завода.

Оно у шта смо имали прилике да се уверимо јесте то да у оквиру КПЗ у Сремској Митровици постоји, можда, и најлепша ергела коња у Србији у којој је нешто више од 30 коња липицанера. Недалеко је и хиподром који је, после 20 година, поново почео са радом.

Мало даље је и рибњак – чист и богат рибом. О ергели, о коњима и о рибњаку брину осуђеници. Ово је једини затвор у Србији у коме казну издржавају и страни држављани којих тренутно има око 200.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.