Обама

Турска има право да брани своју територију и ваздушни простор, мантра је коју амерички председник Барак Обама понавља откако је турска ракета оборила руски војни авион. Покушавајући да посредује између Владимира Путина и Реџепа Тајипа Ердогана, амерички председник апелује на „две стране” да избегну даље ширење тензије и опасну ескалацију.

Обама је прихватио турску верзију догађаја над небом Сирије, па бранећи свог НАТО савезника фактички изједначава одговорност. Иако је многима очигледна Ердоганова намера да обори руски „су-24” знак освете, јер Руси ремете његове планове по Сирији, Обама понавља да је Москва саму себе довела у ту позицију „циљајући на умерену сиријску опозицију”.

Оваквим ставом Обама угрожава управо циљ за који каже да би морао да буде најважнији: глобално супротстављање Исламској држави и њеном тероризму. За разлику од француског председника Франсоа Оланда, који показује спремност на партнерство с Русима, шеф Беле куће тврди да му је у борби против исламиста довољна постојећа коалиција – иако Исламска држава готово да није ни начета после више од годину дана бомбардовања.

Бланко се солидаришући са Ердоганом, Обама се удаљава од Руса у временима када расте консензус да без Москве, сиријског председника Башара ел Асада и сиријске регуларне армије, исламисти не могу да буду побеђени.

Подсећајући на Џорџа В. Буша, Обама би да сачува монопол борбе против тероризма. Уместо да укори свог савезника и упозори га на могуће несагледиве последице његових ризичних потеза, амерички председник понавља турско „право на одбрану” – које истовремено негира сиријском режиму. Одбрану од кога? Од чега?

Од Русије која, као и Запад, штити своје интересе у Сирији и припада истом фронту борбе против исламиста. Елементарни је нонсенс тврдити да је руски авион могао да представља претњу националној безбедности Турске. Никакве претње „руског медведа на небу” није било. Обама сада не само да турског председника охрабрује у уверењу да не треба да се извини Москви, већ озбиљно нарушава сопствени интегритет „лидера слободног света”.

Да би све по америчког председника било горе, одбија да званично потврди да су побуњеници из Слободне сиријске армије – формације која има сваку врсту подршке САД – срамно и противно свим конвенцијама ратовања пуцали на руског пилота док се спуштао падобраном – што је ратни злочин.

Обама непоколебљиво брани турске власти у тренутку кад Путин саопштава да Русија има доказе да је „су-24” оборен како би се несметано обавиле испоруке нафте из Сирије за Турску, илегални посао који води до политичких врхова Турске, мада то Анкара демантује.

Неселективном одбраном небрањивог – обарања руског авиона – Обами прети да из Беле куће изађе неоствареног обећања које је дао када је у ту кућу улазио: моралног прочишћење Америке и њене улоге у свету после Бушових катастрофалних година.