Понедељак, 06.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Заједнички буквар за све Србе у региону

Заједнички буквар за све Србе у региону
Конференција „Срби у региону – положај и перспективе” (Фото Н. Ђурић)

Од нашег сталног дописника
Подгорица – Срби у региону морају истрајати на духовном, националном и културном јединству и тако интегрисати српску нацију и ван граница где живе Срби, једна је од порука председника српске заједнице у Мађарској и посланика у њеном парламенту, Љубомира Алексова, са јучерашње Конференције „Срби у региону – положај и перспективе”. Конференција која је почела јуче трајаће и наредна два дана, а њен организатор је Српски национални савет (СНС) из Подгорице који је преузео председавање са конференције која је одржана крајем јуна 2015. године у Будимпешти.

Закључци Срба из региона
Са конференције је поручено да Срби у земљама региона не могу бити српска дијаспора, јер су они у подручјима у којима живе као аутохтони народ. Учесници конференције су закључили да је потребно затражити пријем код председника Србије, који је уједно и председник Савета за Србе у региону и упознати га са проблемима и предложити начине за побољшање статуса.Поред закључка да се подржи израда јединственог српског буквара за ђаке-прваке, одлучено је да се пружи подршка Републици Српској како би она осигурала статус који јој припада по Дејтонском споразуму.Представници Срба из региона су предложили да деца Срба из региона имају равноправан статус приликом школовања у Србији са осталом децом и да се покрене иницијатива да се српска привредна друштва из региона увежу са привредним друштвима из Србије и да та привредна делатност буде двосмерна.

На конференцији учествују представници Срба из Мађарске, Румуније, Словеније, Хрватске, Републике Српске, Македоније, Албаније и Црне Горе са гостима и представницима државних институција домаћина и Републике Србије и Републике Српске.

Положај српског народа у својим државама, однос домицилних држава према српском народу, као и однос своје државе према својим држављанима у државама региона централне су теме конференције. Срба у Црној Гори, како је то казао председник СНС-а Момчило Вуксановић, „нема од месне заједнице до дипломатије”.

„Срби у Црној Гори не могу да буду равноправни са осталим националним заједницама јер власт не жели да нам обезбеди статус као осталима, а не дозвољавају нам да будемо то што јесмо – конститутиван народ”, рекао је Вуксановић. „У Црној Гори је велики српски потенцијал и ми нећемо дозволити даљу асимилацију Срба. Ускоро ћемо започети реализацију великог пројекта – заједнички буквар, прва књига Срба у региону. А ми Срби морамо дефинисати прецизно шта су нам приоритети, истрајати на захтевима према институцијама матичне државе и оних држава у којима живе Срби, водећи при том рачуна да не чинимо ништа на уштрб других националних заједница.”

У име прогнаних Срба из Хрватске, Милојко Будимир је навео да је та држава пример како се силом отуђена имовина Срба не жели ни на који начин вратити стварним власницима.

„Протерани Срби из Хрватске њеним институцијама поднели су 78.000 захтева за повраћај имовине и скоро да ни један није решен. Од 42.000 станарских права, Срби нису успели да врате скоро ни једно право, а да не говорим о осталим правима силом прогнаних Срба са вековних огњишта”, казао је Будимир.

Заменик градоначелника Вуковара Срђан Милаковић оценио је да је српски корпус у Хрватској разбијен.

„Иако је скоро две и по деценије прошло од рата у Хрватској, у њој је на сцени и даље антисрпско расположење. Без обзира на то што су Срби у Хрватској бројни, по попису из 2011. године у Хрватској живи више од једне трећине Срба, не можемо остварити ни право на српски језик и ћирилично писмо чак ни кад је реч о таблама на институцијама државе”, навео је Милаковић.

По речима др Момчила Крајишника, матица Срба има много проблема „под утицајем страних интереса, али она томе мора одолети и увек бити уз Србе у региону”.

О положају Срба у региону јуче су говорили и Милан Јапунџић из Београда и Саша Милошевић из Загреба.

 

 

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.