„Рестарт” лоше пореске рачунице

Поводом текста „Порески спин Политике”, објављеном 3. децембра

Саша Радуловић, лидер Покрета „Доста је било“, толико се занео у покушају да докаже да је „Политика” погрешила, да је заборавио шта је била његова основна теза. Да подсетимо, у његовом ауторском тексту објављеном у „Данасу” тврдио је да су порески приходи, у односу на 2012. годину – пали. Закључак је извео тако што је урадио буџетски пресек и гледао искључиво податке за октобар.

„У октобру 2015. године порески приходи буџета Републике Србије су износили 67 милијарди динара. Прошле 2014. они су износили 70 милијарди динара. Пре две године, 2013. су износили 66 милијарди, а 2012. године – 75 милијарди динара. Пад пореских прихода у 2015. у односу на 2012. износи осам милијарди динара, односно више од 10 одсто”.

Али посматрано на годишњем нивоу, порески приходи су порасли.  „Политика” је то и објавила. Када се првих десет месеци ове године упореди са истим периодом 2012. године, порески приходи су већи за 95 милијарди динара. Такође, на крају 2014. порески приходи су повећани за 84 милијарде, у поређењу са 2012. годином. „Политика” је грешком објавила да су порески приходи већи за 124 милијарде, а тај податак заправо се односи се на 2011. годину. Ја немам проблем да признам грешку, али она не оспорава моју основну тезу – да су порески приходи повећани и да је Саша Радуловић обмануо јавност када је само на основу једног месеца извео закључак да су они пали.

У покушају да демантује „Политику”, бивши министар привреде заправо је јуче демантовао сам себе. Како је написао у свом реаговању на текст „Порески спин Саше Радуловића” (објављен 2. децембра), „у односу на 2012. годину порески приходи су већи за 84, а не 124 милијарде”.

Драго ми је да је Радуловић тек после текста у „Политици” притиснуо „рестарт” на свом дигитрону и да је признао да су порески приходи повећани. Рестарт је иначе, био изборни слоган његовог политичког покрета.

Нема сумње да Саша Радуловић зна да чита финансијске извештаје „Ер Србије”, али пореске податке није добро прочитао. Или је знао, а свесно прећутао чињеницу, да на годишњем нивоу посматрано – порески приходи расту. Као политичар, врло вешто је искористио тачне податке који се односе само на један месец да би илустровао тезу која њему иде у прилог. И у политичкој борби то уопште није спорно. Али, било би врло спорно да је „Политика” прошлог четвртка прихватила да објави ауторски текст Саше Радуловића у коме се прикривају важне чињенице које су битне за причу. Зато је бившем министру привреде понуђено да буде један од саговорника у „Политикином” тексту.  Радуловић је, међутим, одмах запретио. „Бићемо слободни да искористимо чињеницу да нисте хтели да објавите овај текст када му је било време. Јер сте знали боље” одговорио нам је Радуловић. Иако смо имали договор да на ту тему поразговарамо, Радуловић пре два дана на позиве и поруке из редакције није одговарао. Прилично необичан потез за некога ко готово свако своје саопштење почне речима да нема приступ медијима. Касније нам је из његове службе за односе са јавношћу спочитано да му је порука стигла касно – у четири сата поподне. Али му, међутим, није било касно да у ноћи између уторка и среде у ситне сате на Твитеру подругљиво коментарише мој текст.

 „Порески спин у одбрану премијера. Кажу тврдња ми је тачна, а спин. Хит”. Као политичар, Радуловић би морао да зна да је управо то дефиниција спина. Да се, иначе, тачне информације, извучене из контекста, искористе како би се завртела прича која одговара онима који ту информацију пласирају.

Задатак штампе је да објективно информише јавност и да служи истини, а не премијеру Вучићу, или Саши Радуловићу. Разумљиво је да лидер Покрета „Доста је било” сада нема симпатије за свог бившег шефа. Чињеница је да Радуловић јесте, а ја никада нисам радила по налогу премијера Вучића. Нити било ког другог политичара. А теорију завере, коју је Радуловић ових дана изрежирао, по којој су се против њега уротили „Политика”, премијер и Стивен Сигал могао би да понуди некоме из филмске индустрије. Да сам склона заверама, као он, могла бих да помислим да се овим драмским излетима препоручује можда баш Стивену Сигалу.